Личност године у свијету: Игор Стрелков

Хрватски медији су га одмах назвали "руски Мартић", а он је уствари Капетан Драган. Само успјешнији. Посежемо са овим поређењем јер је Игор Всеволодович Гиркин, познатији као Стрелков, био добровољац у ВРС током Отаџбинског рата.

Рођен 1970. у Москви, завршио је историјско – архивску факултет, још тада учествовао у мноштву реконструкција историјских битки. Посвећен је вјерник и поштовалац царске Русије. Послије факултета одлучио је да би више волио себе да ви види као неког ко је актер историје, па је као добровољац био ангажован у Придњестровљу, а затим и у Републици Српској.

Након тога је одслужио војни рок, а затим ушао у професионалну службу. Ветеран је првог рата у Чеченији, а потом је прераспоређен у специјалне јединице. Остатак је, због природе посла, обавијен велом претпоставки, без директних података.

У једној од дискусија на форуму за реконструкције Стрелков је поменуо број јединице у којој је тада служио и дужност – замјеника начелника сектора. Свеприсутни новинари ископали су да се под тим бројем крије једна од најелитнијих формација органа силе – Управа за борбу са међународним тероризмом ФСБ. Претпоставља се да је 2012. Стрелков отишао у резерву у звању пуковника.

Једном служба, увијек служба. Било је лако преко Стрелкова повезати Русију са побуном на југоистоку Украјине. Гледајући уназад, на том подручју је ипак владала већа стихија, које на примјеру уласка Русије на Крим није било. Тамо је све одиграно без грешке.

Стрелков се нашао у Славјанску, гдје је подигнута прва застава отпора кијевској хунти. Ту су ополченци издржали страховит удар украјинске војске, и дали времена да се у Доњецку и Луганску припреме на стварност да од Кијева неће добити ништа осим онога за шта се сами изборе. Треба имати у виду да подршка отпору није била јединствена, и да су неки богаташи планирали мирно предати Доњецк, уз повластице за себе због улоге у смиривању ситуације.

Стрелковљев сјајан маневар изласка из Славјанска без губитака пореметио је нечије планове да он ту погине као херој, а да се даља борба прикаже као безнадежна. Успјешна кампања одбране Новорусије не би била могућа без руске интервенције, када су присилили Кијев на прекид дејстава и допремили хуманитарну помоћ за становништво (војна помоћ стизала је сивим каналима), колико је било потребно да се одбрана Новорусије консолидује. Исто тако, на руку је ишла и неслога у украјинским снагама, највише на линији регуларне војске и бандита из Националне гарде, која је више пута послата у засједе проруских бораца.

Но Стрелков је, као пион на геополитичкој шаховској плочи, пореметио планове пројектантима будућности. Његова појава и улога је више ексцес него план, а успјех у одбрани народа Донбаса умногоме је зависио од његових одлука и умјешности да их спроведе на терену.