Либија пред распадом?

Предсједник Прелазног националног савјета Либије запрјетио да ће употрјебити силу да би спрјечио отцјепљење истока земље

Послије пада Муамера Гадафија либијска држава се постепено креће ка историјској подјели на Триполитанију, на западу, Фезан, на југу, и Киренаику, на истоку. Повратак на то да је „Либија” вјековима била магловита географска ознака, а не име земље, чини се веома извјесним након прекјучерашње одлуке племенских вођа и команданата локалних милиција да прогласе полуаутономију за источни дио Либије, некадашњу Киренаику.

На одлуку лидера нафтом богатог истока Либије, који се протеже од града Сирта до границе са Египтом, жестоко се јуче обрушио председник Прелазног националног савјета Либије Мустафа Абделџалил, запрјетивши да ће употрјебити силу како би спријечио отцјепљење истока земље.

„Нисмо спремни за подјелу Либије”, рекао је, како преноси либијска државна телевизија, Абделџалил позвавши племенске вође на дијалог при чему их је упозорио на „остатке” Гадафијевог режима. „Морате знати да ти остаци и инфилтрирани елементи Гадафијевог режима покушавају да вас искористе, ми смо спремни да их у томе спријечимо, чак и уз употребу силе.”

И остали челници привремене либијске владе, која је смјештена у Триполију на западу земљу, страхују да је формирање полуаутономне источне области заправо само увод и обнављање независне Киреанике, односно распад Либије на најмање три дјела.

Ова страховања нису без основа будући да је јединствена Либија протеклих деценија заправо била плод Гадафијеве власти и успјешности да приволи племенске вође да сарађују, док је сада за вођу владајућег савјета полуаутономне источне области именован Ахмед ал Зубаир, човјек који је био најдуже политички затвореник у време Гадафијевог режима.

Церемонија проглашење полуаутономне области одржана је у Бенгазију, некадашњем центру побуне против Гадафија. Иако је Гадафи свргнут са власти прије шест мјесеци, у Бенгазију су се прекјуче чули позиви племенских вођа да се прекине вишедеценијска маргинализација којој су били подвргнути током владавине Гадафија, уз захтјев да се држава федерализује.

Зубаир, који је иначе члан Прелазног националног савјета у Триполију, обећао је да ће штитити права новоформиране области, али и да савјет ове источне области признаје да привремена влада у Триполију води међународне послове земље.

Историјска подjела Либије јесте на три дjела, при чему Киренаика чини 51 одсто, Фезан 33 одсто, а Триполитанија 16 одсто укупне површине Либија од око 1,75 милиона квадратних километара. Гадафијева револуционарна власт је 1969. године називе ових региона промjенила у Источна, Јужна и Западна Либија.

Осамостаљење Источне Либије је врућа тема јер у овој области, које је добило име Киренаика од назива старогрчке колоније Кирена, налази се већина либијских налазишта нафте (80 одсто), а само 20 одсто либијског становништва. Осим тога, према појединим тврдњама, источнолибијски градови Бенгази, Дерна, Бејда, Аџдабија и Брега важе за базе џихадистичког покрета „Исламистичка борбена група”.

Међутим, засад пресудну ријеч у Источној Либији воде неколико вођа племена, којих у цјелој Либији има више од 100 и која су веома важна јер се људи прије свега идентификују према припадништву одређеном племену а не либијској држави. Међу најважнијим племенима, која контролишу нафтна поља у Киренаици, јесу племена Ал Зуваја и племе Ал Варфала, које броји око милион људи и живи јужно од Бенгазија.

Племену Ал Варфала блиско је и племе Ал Зинтан, чији припадници живе у граду Зинтан на око 100 километара јужно од Триполија. Ово племе из Триполитаније међу првима се укључило у протесте против Гадафијевог режима.

Међутим, нису сви у Источној Либији сагласни са кретањем ка федерализму земље, тако да су у уторак упоредо са церемонијом проглашења полуаутономије на улицама Бенгазија трајали протести подршке централној власти у Триполију уз слогане „Не племенима, не централизацији, да – цивилизованој Либији”.

И премијер привремене либијске владе Абдул Рахим ал Киб позива на солидарност, истичући да „ћутећа већина” у народу мора да заштити државу од „лажних револуционара”.

„Није нам потребан федерализам јер идемо ка децентрализацији и не желимо да се вратимо 50 година назад”, рекао је први човек либијске привремене владе.