Koнтрола интернета: Алтер его – информације о животу (6)

Практично је немогуће одвојити компликовани систем заједнице човек-технологија и решење проблема може проистећи само из свеобухватне анализе међусобних утицаја ове друштвене појаве у којој човек прелази у стање нематеријалног (дигиталног), и при том, не мање битног од стварног постојања Пише: Александар Арсенин Констатујемо да у савременој информационој цивилизацији постоје два паралелна бића која обитавају у […]

четвртак, фебруар 23, 2012 / 05:30

Практично је немогуће одвојити компликовани систем заједнице човек-технологија и решење проблема може проистећи само из свеобухватне анализе међусобних утицаја ове друштвене појаве у којој човек прелази у стање нематеријалног (дигиталног), и при том, не мање битног од стварног постојања

Пише: Александар Арсенин

Констатујемо да у савременој информационој цивилизацији постоје два паралелна бића која обитавају у стварном и бирократком систему. Значај свакога бића појединачно зависи од саме индивидуе која није обавезно и власник својих електронских података већ је углавном само корисник виртуелног инжињеринга и генератор нових скупова података. Као такво, стварно биће улази у конфликт са својом природом уколико не одлучи да је материјални свет једини стварни и реалан. На ту одлуку најчешће утичу страхови и параноични прикази окружења тј. преовлађује Паноптички утицај и деградира биће у старном свету. Такође је у понашању савременог човека примећено да се примарно стварно биће ставља у подређену позицију у односу на виртуелно "тело" (пратећи деценију од 2000-2010.). Нарочито је видљива појава код адолесцентске популације која изграђује интиман однос са дигиталним окружењем тачније са својим виртуелним идентитетом. Овај тренд је примећен и од стране компанија које су на основу поменуте идентификације односа изградиле одличне кампање и филозофију пословања.

Алтер его је биће створено од наших животних информација. Прикупљањем свакодневних података о понашању – превасходно о кретању и одлучивању, добијамо профил тј. неку врсту слике интимног бића, његових потреба и жеља. Низ таквих података депонованих у неки информациони систем пројектује виртуелно безтелесно биће састављено од историје свакодневнице. Такво биће, у бирократским системима говори о нашем односу према друштву, материјалном статусу, опредељености (верској, политичкој), друштвеној ангажованости… итд. Кроз умрежени систем информација можемо добити податке о мрежи пријатеља и даље унакрсним упоређивањем података из мреже добијамо евентуалне намере, можемо предпоставити наредне активности и статистички добити одлуке у неким будућим приликама. Информациони систем кроз такав низ података може симулирати стварне ситуације и добити процену нашег понашања. Тренутно, овакви системи предвиђају наше способности отплаћивања кредита и успешности на послу (такве анализе се раде свакодневно). Дакле, наше дигитално биће нас представља у пословном и бирократском систему, ускоро ће бити од велике важности и за наш приватни живот и то је нека врста личног ПР-а. Рационално је размишљати о квалитету података које депонујемо јер ће од тог параметара зависити много свакодневних ситуација којима нећемо моћи да управљамо већ ће информациони систем давати до знања где нам је место и шта заслужујемо.

Структура виртуелног тела у основи садржи низ личних идентификационих података (који омогућавају повезивање са другим системима – депоима електронских података), и представља основну личну карту особе – то је виртуелно лице. У овај скуп података спадају и здравствени подаци личности. Данас се ради на дигитализацији генетског кода на којем би се у виртуелном окружењу тестирале реакције на лекове. Овакав информатички систем би засигурно садржао и генетску мапу особе као и посебне карактеристике тела. Грешке у записима могу довести до погрешних повезивања при чему се са личношћу повезују туђе особине. Информације о имовинском и социјалном статусу је група података битна за позиционирање у друштву капиталистичких вредности. Индекс – оцена изведена из овог скупа података може утврдити степен прихватљивости особе, а помоћу система идентификације кретања и физички можемо бити спутани (нпр. са недовољним индексом важиће забрана уласка у објекте – продавнице са скупом робом, ресторане, луксузне хотеле… аутоматизоваће се ситем финансијских бенефита, кредита, рачуна… и остваривање других права у друштву). Овај скуп података дакле, обележава нашу потрошачку и имовинску моћ. Имовински депо се надопуњује евиденцијама о свакодневној потрошњи и промету безготовинског новца који даје прилично прецизну слику потрошачких навика и карактеристика. Према статистикама је могуће предвидети потребе и жеље особе, затим је могуће оцињивати и класификовати потрошаче према интезитету куповине, роби, лојалности бренду… итд и могуће га је усмеравати у трговинском ланцу (кроз рекламе свакако, а и физички преко евиденције кретања). Ова сада већ озбиљна мрежа података даје информације о друштвеном статусу, а донекле и о верској и политичкој опредељености. Следе информације о кретању укључујући и време задржавања на локацијама.

У основи, ови скупови чине један депо обједињених података који се могу аутоматски процесуирати дајући нам или ограничавајући нам кретање и куповину, а самим тим се ситемски управља животним ресурсима човека у савременом друштву. Корак даље је обавезно повезивање података са члановима уже породице чиме се добија општи статус заједнице.

У овом трнутку ситуација постаје ужасно напета јер наша одлука од сада утиче на остале чланове породице и то потпуно аутоматизовано и тренутно. Уколико је један од чланова породице нпр. политички неподобан или не задовољава потребе "друштва", могуће је да и остали чланови изгубе "вредност" и да буду другачије класификовани. Последњи корак је повезивање са мрежом пријатеља и члановима шире заједнице.

Након неколико година, ови подаци постају историја породичног стабла са свим предностима и недостацима. На тај начин ће се установљавати "квалитет" наследника, упоређујући историју здравствених података старијих чланова породице. У пракси ћемо добијати статистички приказ идентитета наследника и пре његовог рођења и за очекивати је да се врши оцењвање и класификација још пре зачећа.

Овде се суштински ради о једном потпуном систему невидљивог надзора кроз наш Алтер его. Слика виртуелног бића постаје веома битна не само по власника већ и за шире окружење. Са овим проблемом се данас све више срећемо кроз банкарски систем, политику запошљавања… итд. Девијације скупова података се тренутно региструју и у систему праћења се могу графички представити у облику виртуелног отиска особе али и кроз графичке симболе, оцене и друге пројекције.

"Демократска уређења слободног друштва" ће наравно штитити интерес појединца чувајући податке као тајне али ће у јавности бити употребљавани хибриди обједињених ресурса личности изведени из унакрсних анализа целокупног депоа података о личности.

Надзор и профилисање

У информационо контролисаном друшту где виртуелни идентитет представља значајну особину стварне личности, можемо очекивати неколико варијанти "демократског" надзора:

Системски – кроз анализу података у основном систему.

Ова врста профилисања се врши на највишој инстанци државног уређења тј. од саме власти. Имајући у виду да су прикупљени подаци тајна у циљу заштите интереса појединца, државни орган може извлачити оцене категоришући при том различите статусе једне особе. Овај низ оцена се даље може јавно дистрибуирати и може представљати као "објективни" скуп особина и карактеристика штитећи при том основне податке власника. Практично, државни апарат себи даје слободу да одреди критеријуме по којима ће се оцењивати сваки статус појединачно и то у мањим систима може бити референтна вредност за даља поређења.

Селективни – унакрсним умрежавањем различитих база података

Институције могу полагати право на одређени скуп података који је битан за пословање. Тако се корисник штити од системског (глобалног) профилисања (које може да врши само извршна власт), док компаније и институције слободно располажу са делом дигиталног идентитета. У пракси нпр. код запошљавања, компанија може имати увид у оцену здравственог стања особе, радним навикама али не и податке о имовинском статусу… итд.

Локални – аналитиком оцена у малим локалним бирократским системима.

Локални системи поседују своје параметре "допадљивости" са тим што користе генералне оцене Системске анализе. Како су оцене јавне и по некој теорији не ремете приватност личности (!!!???), локални системи се могу ослонити на своје алгоритме извлачећи резултат из низа референтних и званично установљених вредности.
Аналогни – кроз очитавање статуса из графичких приказа (оцена, кодова).
Најнижи систем профилисања који би се употребљавао у свим јавним секторима представља само грубо уочавање основних карактеристика личности кроз генералну оцену или неки графички приказ. Овим је могуће поставити референтне позиције које су пожељне у различитим свакодневним ситуацијама. Тако нпр. према карактеристикама графичких кодова (који не одају ни један лични податак), можемо сугерисати одлуку о уласку у неки објекат, куповини производа… итд.

Надзор и прикупљање свакодневних података о личности у оваквом систему чини једино државни апарат који поседује и генералну власт над њима што значи да условљава и увид, коришћење, брисање и комплетан животни циклус депонованих података. Очигледно је да прави власник неће имати могућност утицаја на податке и да при том представља само објекат који генерише низ информација о себи. Паноптички систем је невидљив, прецизан и делује тренутно.

Информационо друштво је друштво бесконачног броја информација распоређених по кластерима које чекају свој тренутак представљајући неку врсту наше бирократске подсвести. Рођењем започињемо живот, започињемо и нови депо информација о једном људском бићу који током живота градимо и допуњавамо и остављамо га за вечност у систему информација.



Оставите одговор