Антологија модерне српске лирике на енглеском језику

Антологија коју је приредио Милослав Шутић, биће представљена у четвртак у амбасади Републике Србије у Лондону У четвртак у оквиру Мјесеца српске културе у Великој Британији, у амбасади Републике Србије у Лондону, биће представљена књига „An Anthology of Modern Serbian Lyrical Poetry” (1920–1995). Аутор „Антологије модерне српске лирике (1920–1995)” је проф. др Милослав Шутић, теоретичар […]

среда, фебруар 22, 2012 / 22:49

Антологија коју је приредио Милослав Шутић, биће представљена у четвртак у амбасади Републике Србије у Лондону

У четвртак у оквиру Мјесеца српске културе у Великој Британији, у амбасади Републике Србије у Лондону, биће представљена књига „An Anthology of Modern Serbian Lyrical Poetry” (1920–1995).

Аутор „Антологије модерне српске лирике (1920–1995)” је проф. др Милослав Шутић, теоретичар књижевности и естетичар. О књизи, коју је у веома лијепој опреми објавио „Завод за уџбенике” (2010), говориће проф. др Дејвид Норис, шеф Одсјека за српски језик на Универзитету у Нотингему.

У обимном предговору за ову књигу аутор каже да атрибут „модерна”, уз термин „лирика” није вриједносна категорија, већ одредница за иновативну лирску поезију у једном временском периоду. Опредјелио се за естетички приступ, што значи да му је естетичка терминологија послужила као методолошка основа, а лирику сматра суштинском поезијом, која је од почетка заснована на емоцијама и чији је израз у знаку језичке мелодије.

Према Шутићу, модерна српска лирика снажан полет добија послије Првог свјетског рата, у оквиру модернистичких и авангардних пјесничких опредељења, а трагови тог полета видљиви су током читавог прошлог вијека. У ауторовом избору предност је дата оној српској лирској поезији чији је израз на различите начине обиљежила „матерња мелодија” – Настасијевићев термин од посебног значаја за читаву српску лирику. Најзаступљенији пјесници у овој антологији су: Јован Дучић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Бранко Миљковић. Аутор се трудио да у књигу уврсти само добре пјесме одабраних песника.

Посебно значајну улогу у овом подухвату имали су преводиоци не само зато што је ријеч о превођењу поезије, већ и зато што је у форму изабраних пјесама често допирала изворна мелодија српског језика. Језички уредник овог издања Тимоти Бајфорд, чији се суд мора прихватити с посебним уважавањем, сматра да је тај задатак врло успјешно обављен. Највише пјесама, предговор и биљешке превео је др Новица Петровић, доцент на Катедри за англистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Затим се по броју превода издваја Драган Пурешић, али похвалу заслужују и сви остали преводиоци: Видосава Јанковић, Каролина Удовички, Кринка Видаковић-Петров, Мирјана Матарић-Радованов, Борислава Шашић, Гордана Платиша, Јадрана Величковић, Чарлс Симић, Влада Стојиљковић. Издање ове „Антологије на српском језику” („Чигоја штампа”, 2002) прилика је да добри познаваоци енглеског језика, као и студенти англистике, упореде преводе појединих песама с њиховим изворним облицима.



Оставите одговор