Касиповић: Спремни смо да помогнемо развоју високог образовања у дистрикту

Министарство просвјете и културе Републике Српске спремно је да помогне напредак високог образовања у Брчко дистрикту, а да, истовремено, у потпуности заштити интерес Српске, рекао је ресорни министар Антон Касиповић након састанка са шефом Одјељења за образовање у Влади дистрикта Брчко Момчилом Пољићем. Касиповић је истакао да је високо образовање у Брчком на нивоу на […]

четвртак, фебруар 14, 2013 / 12:53

Министарство просвјете и културе Републике Српске спремно је да помогне напредак високог образовања у Брчко дистрикту, а да, истовремено, у потпуности заштити интерес Српске, рекао је ресорни министар Антон Касиповић након састанка са шефом Одјељења за образовање у Влади дистрикта Брчко Момчилом Пољићем.

Касиповић је истакао да је високо образовање у Брчком на нивоу на којем је било високо образовање у Републици Српској 2005. године, са доста тешкоћа у образовном систему, прије свега зато што нису до краја изграђене институције, не постоје подзаконски акти на темељу Закона о високом образовању који је у Брчко дистрикту донесен 2011. године.

"Одређене посљедице таквог рада трпи Република Српска, прије свега због образовања оних који раде на образовању у школама“, рекао је Касиповић новинарима након данашњег састанка у Бањалуци.

Он је додао да је Министарство просвјете и културе Републике Српске вољно и да може помоћи да, у оквиру заједничке сарадње, понуди израђена рјешења до којих је ово министарство дошло у Српској.

"Вољан сам лично, и уз укључивање сарадника, да пружимо сваку врсту подршке Одјељењу за образовања Брчко дистрикта с намјером да напредује и високо образовање у Брчко дистрикту, а да истовремено у потпуности штитимо интерес Српске“, рекао је Касиповић.

Он је истакао да је врло тешко водити образовни систем дистрикта Брчко ако нема подзаконски аката, уредби и правилника.

"Веома сам забринут због чињенице да се у поједностављеној процедури без могућности управног надзора, без могућности инспекцијских прегледа, у врло кратким роковима завршавају факултети у Брчком, јер у БиХ имамо отворено тржиште рада и то нам доноси тешкоће“, навео је Касиповић.

Он је рекао да ће се образовни систем Српске бранити врло прецизним инструкцијама, могуће тестирањима или коначним упутама директорима школа, јер је недопустиво да неко ко је професор фискултуре за три мјесеца постане професор математике.

"То ми овдје нећемо допустити. Наш је интерес, циљ и друштвена одговорност да колегама у дистрикту Брчко помогнемо тако што ћемо са њима подијелити сва наша искуства“, нагласио је Касиповић.

Он је појаснио да је Република Српска, на основу Закона о високом обазовању, донијела Уредбу о оснивању и раду високошколских установа, која је врло ригорозна.

"Посљедица тога је да они који не могу аплицирати у Републици Српској, те добити нашу сагласност, потребне лиценце и дозволе за рад, одлазе у Брчко дистрикт или у Федерацију БиХ“, каже Касиповић.

Пољић је нагласио да ће учинити све што је у његовој моћи да се израде подзаконски акти и да се у постојећи Закон о високом образовању Брчко дистрикта уграде елементи који онемогућавају оснивање високошколске установе по ниским критеријима.

Он је навео да је високо образовање и укупно школство у Брчко дистрикту "у повоју", тако да су искуства Министарства просвјете и културе Републике Српске драгоцјена.

"Тачно је да данас приватне високошколске установе у Брчком дијеле дипломе свакоме и на свакакав начин. Као први човјек образовања у Брчком то не могу дозволити и учинићу све да се томе стане на пут“, рекао је Пољић, истичући да ће грешке и пропусти у високом образовању у Брчком стварати проблеме цијелој БиХ и региону.

Пољић је нагласио да је основни проблем то што не постоје критеријуми за оснивање високошколских установа у Брчко дистрикту.

"Закон који је направљен тако је конципиран да у принципу свако са врло мало средстава, без власништва и икаквих критеријума може отворити високошколску установу, уписати студенте. Не треба ни опрема, ни кадар, ни банковна гаранција, треба само један елаборат и то тако пролази“, рекао је Пољић.

Он је истакао да образовање није самостална трговинска радња или предузеће мањег обима, већ фундамент сваког друштва.



0 КОМЕНТАРА

  1. Серијска производња неупотријебљивог кадра основни је концепт комплетног система образовања у Републици Српској, а чини ми се све више и у Србији. Знање је моћ и велико богатство. Нажалост, оно је код нас у Републици Српској обезвријеђено,упрошћено, сведено на минимум. Уз све то је још и прошарано сладуњавим титулама лако доступним и лако купљивим и обогаћено корупцијом и малверзацијама. Плагијатора на све стране. Ако нема плагијатора, има квази научника. Како се без иједног степена знања писања научног рада може постати магистар или, модерна варијанта тог назива, мастер? Још се у почетку назирала разлика између магистра и мастрера, сад више не, зашто? Коме одговаеа огроман број високообразованог кадра на бироима за запошљавање? Ко ће од ових стручњака што бистре политику и анализирају сваки уздисај важних фактора ове нам јадне републике-ентитета покушати одговорити на ово више него просто а тако битно питанје? ПОНАВЉАМ : Коме треба огроман број неупотријебљивог академског кадра?

  2. Tekst sa jednog drugog portala, sa molbom: Ministre nemoj im pomagati za njihovo dobro, kamo srece da nisi ni ovdje pomagao…
    Stara mudrost kaže : « ako želiš da osvojiš neku zemlju pošalji vojsku, a ako hoćeš zauvijek da je uništiš, uništi im obrazovanje. » Na svjetskoj mapi kvaliteta visokoškolskog obrazovanja, iznad Republike Srpske nalazi se taman prostor.

    Prema evropskom sistemu ocjene kvaliteta visokoškolskih ustanova, webometrics, univerziteti u Republici Srpskoj, u prosjeku, zauzimaju ubjedljivo najgore mjesto. Na listi su bolje rangirani univerziteti u Bjelorusiji, koja se smatra poslednjom diktaturom i koja je izbačena iz Savjeta Evrope zbog kršenja ljudskih prava ili univerziteti u Jermeniji koja je u sukobu za Azerbejdžanom oko Nagorno-Karabaha. Za Univerzitet u Banjaluci koji se nalazi na 5511. mjestu (1), nedostižan je ne samo bjeloruski državni univerzitet na 596. mjestu (2), nego i Univerzitet u Jerevanu koji je na 2321. mjestu (3). Mjesta na rang listi zavise prvenstveno od prisutnosti akademske ustanove na internetu, što je najefikasniji i najtransparentniji način provjere kvaliteta nastavnog osoblja i naučne vrijednosti i originalnosti njihovih pisanih radova.

Оставите одговор