Јубилеј: 10 година од како је СНСД дошао на власт

Друга влада Милорада Додика изабрана је 28. фебруара 2006. чиме се СНСД након пет година (од јануара 2001. ) вратио на власт, гдје је и данас. Иронија судбине говори да је Додику мандат дао Драган Чавић, тада предсједник Српске и СДС. Данас је Чавић један од Додикових најжешћих критичара, а ни овај нема лијепо мишљење […]

недеља, фебруар 28, 2016 / 15:09

Друга влада Милорада Додика изабрана је 28. фебруара 2006. чиме се СНСД након пет година (од јануара 2001. ) вратио на власт, гдје је и данас.

Иронија судбине говори да је Додику мандат дао Драган Чавић, тада предсједник Српске и СДС. Данас је Чавић један од Додикових најжешћих критичара, а ни овај нема лијепо мишљење о њему.

Друга иронија каже да је за ту владу већину обезбиједило 18 посланика СНСД, девет посланика ПДП, шест посланика СДА, три посланика странке за БиХ, 4 посланика СДП, посланик Нове хрватске иницијативе, два посланика ДНС, као и један независни посланик, Радован Бобић.

Према данашњим тврдњама СНСД, ПДП је заједно са поменутим бошњачким странкама дио пробосанске коалиције.

Букејловићев суфицит добио неповјерење

Претходно је Парламент Српске на иницијативу СНСД, 26. јануара изгласао неповјерење претходној влади премијера Пере Букејловића. СДС, чији је Чавић био предсједник, подржала је кандидатуру Неђе Ђурића, али је Чавић одлучио да мандат за састав нове Владе повјери Додикy.

"Искрено вјерујући у основно правило парламентарне демократије, да се свака институционална криза једино исправно може рјешити на демократски начин, кроз успостављање стабилне парламентарне већине, и да свако непрепознавање и игнорисање овакве политичке стварности може друштво одвести у још дубљу кризу, одлучио сам да мандат за састављање нове Владе РС повјерим досадашњем лидеру опозиције, господину Милораду Додику", изјавио је тада Чавић. Чавић је 2006. изгубио предсједничке изборе од кандидата СНСД Милана Јелића. У интервјуу за Пресс из новембра 2015. године, он признаје да се покајао због мандата Додику.

"Генерално, највећа грешка јесте то што сам вјеровао неким људима у политичком животу, а они су то повјерење до краја злоупотријебили. Моје највеће грешке своде се на те лично-политичке односе, а с ове дистанце, грешка је то што сам Милораду Додику у марту 2006. дао мандат за састављање Владе РС. Када анализирам шта је све Милорад Додик урадио након тога, не могу да вјерујем да је могао да се претвори у ово што је данас. Можда би било боље да сам тада изазвао политичку кризу и допустио да она траје седам-осам мјесеци до избора, него што сам му дао мандат и тако учествовао у устоличењу једне политике која РС урушава пуну деценију", рекао је Чавић.

Додик је Чавићу "вратио" тако што му је 2011. године одузео мандат сенатора и тим потезом прекршио Закон о Сенату, који каже да су сви предсједници РС чланови Сената. Већ наредне године, на 20. рођендан Републике Српске, Додик је Чавићу додијелио орден за заслуге за РС, односно Орден заставе са златним вијенцем.

Вриједи издвојити да је Додик по преузимању дужности рекао да ће нова влада кренути у борбу против организованог криминала и ревизију сумњивих приватизација.

У тој фебруарској Влади, јавност Републике Српске први пут ће упознати нека имена о којима се несмањеном учесталошћу прича и дан данас, и који су постала као и сам Додик, синоними деценијске власти СНСД-а.

Владу Републике Српске, која је трајала од 28.2.2006 до 30.11.2006. чинили су: министар привреде, енергетике и развоја, Милан Јелић; министар финансија Александар Џомбић; министар просвјете и културе, Антон Касиповић; министар правде, Омер Вишић; министар за породицу, омладину и спорт, Бранислав Бореновић; министар унутрашњих послова, Станислав Чађо; министар управе и локалне самоуправе, Небојша Радмановић; министар здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић; министар пољопривреде, шумарства и водопривреде,Славен Пекић; министар саобраћаја и веза, Недељко Чубриловић; министар трговине и туризма, Предраг Глухаковић; министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Фатима Фетибеговић; министар рада и борачко-инвалидске заштите, Бошко Томић;министар за економске односе и координацију, Јасна Бркић; министар за избјеглице и расељена лица Омер Бранковић; министар науке и технологије, Бакир Ајановић.

Након побједе СНСД-а на Општим изборима 2006. године пресједник Српске постаје Милан Јелић, па је услиједило формирање тринаесте Владе Републике Српске, у новембру 2006, а за предсједника је по трећи пут изабран Милорад Додик.

Владу је изабрао седми сазив Народне скупштине Републике Српске и трјала је до 29. децембра 2010. године. У овој влади упознали смо Проку Драгосављевића, Радивоја Братића, а Александар Џомбић ће из ње израсти у предсједника Владе.

Околности

Вријеме између 2001. и 2006. је вријеме нестабилности. Промијењене су три владе, које су водили Младен Иванић, Драган Микеревић и Перо Букејловић. Необично је да би протести које је предводио Додик и насиље које је пријетило да се отме контроли, данас било окарактерисано као удар на институције и рушење Српске.

То је вријеме када је јавни сервис Српске оштро критиковао власт, а од 2006. чак и неукусне препирке са предсједником Српске. РТРС је извјештавао да је Чавић дао мандат Букејловићу зато што су у родбинским односима.

Влада Пере Букејловића отишла је у историју као једина која је свом насљеднику, након годину дана мандата, оставила суфицит у буџету. Велики послови попут приватизације Телекома Српске и градње аутопута Бања Лука Градишка, замишљени су у то вријеме.

Вријеме притисака

Период прије доласка Милорада Додика на мјесто предсједника владе је обиљежио огроман притисак високог представника Педија Ешдауна на Српску. Људима су одузимана грађанска и политичка права, а један од тражених услова била је реформа полиције.

Серијом преговора који су вођени ван институција, дошло се до тзв „априлског пакета“ уставних реформи, који је пао гласовима дијела хрватских и бошњачких посланика у ПСБиХ. Владајућа коалиција је имала довољан број, али је из СДА и ХДЗ дио посланика гласао „по савјести“ и иступио из својих странака (тада је основан ХДЗ 1990). Српски лидери Чавић, Додик, Иванић наступили су јединствено и априлски пакет представљали као велику побједу за Српску. Међутим, свако ново помињање тих реформи категорички је одбијано са српске стране.

Средином 2007. године на мјесто високог представника долази Кристијан Шварцшилинг и свака прича о тиранији која је владала за вријеме Ешдауна, Петрича и Вестендорпа пада у воду.



0 КОМЕНТАРА

  1. Драгуљче тврди да су Чавић, Иванић и Додик у Вашингтону у посластичарници договорили рушење ВладеП.Б. и инсталирање Додика на чело Владе. Иако ми је друг Иванић приватно драг човјек, никако му не могу опростити што су му партија и власт били циљ (као Рајку В.), а не средство. Погледајте да је Додик изгласан гласовима ПxдП и странака са сједиштем у ФБиХ!

    Преживјети с малигним тумором десет година без терапије није мала ствар.

  2. Драгуљче тврди да су Чавић, Иванић и Додик у Вашингтону у посластичарници договорили рушење ВладеП.Б. и инсталирање Додика на чело Владе. Иако ми је друг Иванић приватно драг човјек, никако му не могу опростити што су му партија и власт били циљ (као Рајку В.), а не средство. Погледајте да је Додик изгласан гласовима ПxдП и странака са сједиштем у ФБиХ!

    Преживјети с малигним тумором десет година без терапије није мала ствар.

Оставите одговор