Јово Дивјак: Човјек који је био све, само не човјек

Човјек који је неколико пута напуштао АРБиХ због злочина над Србима у Сарајеву. Због логора за Србе. Због систематских силовања Српкиња.

петак, 9 априла, 2021 / 09:30

Пише: Симо Терзић

Човјек који је остао вјеран идеологији која је починила злочин против мира и Босну и Херцеговину и њене народе увела у рат, иако је његов син рањен у ногу од стране сарајевских криминалаца у једној од уличица на Башчаршији јер је у шали подигао 3 прста.

Човјек који је руководио нападом на голобраду дјецу којој је до јуче био професор.

Човјек који је 30 година лутао од немила до недрага, представљајући себе као "Босанца" који је силом прилика рођен у Београду, али и као "Србина" када би хтио да заштити наводне мулти-култи тековине Алијине државе и армије, са све екавским дијалектом.

Човјек који је био све, само не човјек!

Суздржаћу се од било каквих клетви и осуда, Велики пост је у току, а дотичном Бог нека суди, када већ народ није.

Народ који је издао и народ на којег је пуцао!



1 КОМЕНТАР

  1. Otišao je Jovo Divjak, vojnik široko lica i smirujućeg osmeha, čovek koji je komandovao odbranom zlostavljanog grada, vlasnik neiscrpnih rezervi ljubavi i tolerancije; sebe je smatrao “tek jednim” od brojnih Sarajlija, oni njega za svog najbližeg; pozdravljali su ga svakog dana, želeći da baš sa njim podele uspehe i brige, da mu stegnu ruku, da dotaknu hodajuću istoriju i vrate sećanje na teške, nezaboravne dane. Ko je s Jovom Divjakom prošetao bar komadom Ferhadije, od Vječne vatre ka Čaršiji, upoznao je jednu od najdužih ulica na svetu. Tuguje Sarajevo, onako kako je, nažalost, naviklo da žali najbliže. U Beogradu tuguje ona Srbija koja se, rečima Radomira Konstantinovića. “ne miri sa zločinom”