Десет година учења о Холокаусту, није још увијек довољно да се пређе на Покољ?

Након што су стотине хиљада марака утрошене на слање изабраних професора историје и српског језика на курс у Израел, управо да би учили о методологији изучавања жртава Холокауста, те обавезних предавања о истом професорима истих предмета у Српској, то очигледно још никако није довољно да би се бавили страдањем српског народа сада и одмах.

четвртак, април 8, 2021 / 21:54

Осим што је дио страних лобиста инфилтриран у институције Српске настојао да спријечи било какво угледање на јеврејску методологију рада. На првом мјесту именовање геноцида над српским народом од стране Независне Државе Хрватске, те њених савезника Њемачке, Италије, Мађарске; почињен за вријеме Другог свјетског рата.

Као еквивалент Холокаусту је предложен Покољ, али су то анонимни и крајње нестручни запосленици у државним институцијама напали, што је заправо био највећи труд који су предузели у смислу рада на овом историјском периоду и теми.

До сада је управо страдање Јевреја њихов приоритет у раду, те захваљујући томе прва ствар коју уче српска дјеца. Страдање њиховог, српског народа, обрађено у наставној јединици "О Холокаусту и другим геноцидима", без да је на првом мјесту и са јасним фокусом образовне битности. Односно веће важности за наш школски систем и народ.

Методологијом изучавања страдања Јевреја, омогућиће се додатно изучавање страдања Срба?

Та пракса понављања истих ставова од прије десет година, са колико год састрадалничким, али опет другим народом о чијој судбини током Другог свјетског рата се много више зна чак и међу Србима, наставља се и у саопштењу са данашње сједнице владе, те се тако каже:

"С циљем јачања свијести о страдању српског народа и развијања културе сјећања, а кроз усвајање методологија рада о изучавању жртава Холокауста, покренуте су активности које ће омогућити додатно изучавање страдања српског народа у свим ратовима који су задесили ово подручје.

Томе је претходила израда приручника за наставнике за интегративни, тематски приступ изучавању предмета од националног значаја под називом Очување српског националног интереса и националних вриједности у контексту основног васпитања и образовања, а који је намијењен наставницима који реализују наставу: српског језика и књижевности, историје, географије, познавања природе и друштва, музичке културе и ликовне културе."

Нови Приручник "Очување српског националног интереса и националних вриједнсти"?!

Дакле, без икаквог помена о томе до сада у јавности, израђен је неки нови приручник који треба очувати српски национални интерес?! О томе се у саопштењу Владе РС даље каже још:

"Користећи овај Приручник наставници из Републике Српске, али и из Републике Србије, ће кроз поменуте предмете или међупредметне садржаје, ученике основних школа упознавати са националним идентитетом српског народа без обзира гдје живе.

Користећи овај Приручник наставници из Србије и Српске ће заједно са ученицима радити на очувању јединственог српског националног идентитета, његовању заједничких традиционалних, културних, историјских и националних вриједности, те градити свијест о јединственим интересима и циљевима како у садашњости, тако и у будућности без обзира на просторна ограничења".

Угледајмо се на Јевреје, осим у ничему???

Ко је радио на томе, шта у том Приручнику пише, то нити је представљено јавности, нити је образложено из Владе РС. Чињеница је да у досадашњем раду републичких институција, а на првом мјесту Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, ни на који начин није усвајана методологија проучавања жртава Холокауста.

Осим што се та методологија глорификовала и препоручивала за усвајање. Али нипошто усвајала! Напротив!

У пракси, чињено је управо супротно те се предност давала писању о тој методологији и самом Холокаусту, док готово ништа озбиљно, а посебно савремено, није рађено на проучавању страдања Срба.

Рађено је управо супротно: Злоупотребом ове институције и Катедре за историју Филозофског факултета у Бањој Луци, управо су спречавани макар и симболични напори да се страдању Срба приступи на начин на који то раде Јевреји са својим жртвама, а при томе на првом мјесту да се тај историјски догађај, односно процес – именује.

Тако се и у саопштењу владе он зове злочин-геноцида НДХ, или усташки геноцид из Другог свјетског рата, а не неким униформним и педагошко-пропагандно погодним термином попут Холокауст.

Вјечно помични датум обиљежавања сјећања на жртве Јасеновца

Исто тако ни Дан сјећања на жртве Јасеновца нема један тачан датум којег се обиљежава сваке године. Колико се стихијски, неозбиљно и непримјерено приступа сјећању на Јасеновац, најбоље говори да 22. април, дан пробоја логораша, бива обиљежен сваке године на неки други дан, али без јасног разлога или законитости те помичности, као, рецимо, у случају Васкрса.

"Влада Републике Српске је донијела данас Рјешење о именовању чланова Организационог одбора за организовање парастоса и помена жртвама злочина-геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Уједно су одлучили да се ове године парастос и помен жртвама усташког геноцида из Другог свјетског рата у Доњој Градини одржи 08. маја 2021. године."

Такође, Влада Републике Српске донијела је и Одлуку о оснивању Јавне установе Центар за развој и унапређивање кинематографије Републике Српске, што су све посљедице појаве филма Дара из Јасеновца.

и Општенародни занос, те набој који је њим произведен све очитије пада у заборав. Приоритети опет измичу у интересе једне уске групе страних лобиста који покушавају да приватизују и иструментализују културу сјећања као искључиво своје право.



Оставите одговор