Jован Дучић: Босна

У предизборној кампањи која се муњевито захуктава, често се помиње појам "пробосанство" како би се есхумирали сурови егзистенцијални страхови из нашег слојевитог искуства о преживљавању у немилосрдним условима.

Да се реанимацијом духова прошлости макар баве људи који су у поимању српског национализма поодмакли од разапетих шаторчина и „кокетирања“ са светим Православљем, можда би и вриједио покушај да се схвати то што раде и говоре.

Полазећи од старе латинске – Dixi et salvavi animam meam – рекох и спасох душу своју, Фронтал објављује Босну, нашег славног пјесника Јована Дучића који је на најљепши и најјаснији начин објаснио све што бирвактилно мучи и разара бројне генерације.

И ови те, Светла, иду да продаду:
Сви те вођи воде од трга до трга!
Само на пазару твоје цене знаду,
Твоју снагу мере по терету кврга…

О земљо створена за светле мегдане,
Увек си на тезги срамних трговаца;
Сви продају твоје краљеве и бане,
Крв твојих синова и завет отаца.

Дрину, поред исте и бразде и сетве,
Између два плућа у истоме даху –
Две речи из исте молитве и клетве,
Два анђелска крила у истом замаху…

Увек против борца, лупеж од почетка;
Увек у отрову ножи искувани;
И против заставе интрига и сплетка;
Увек од трговаца да те херој брани!

Још везаног воде старца Вујадина,
Пеција и Голуб сад су прах и сена,
Петра Мркоњића покрила је тмина:
Светла је легенда на трг изнесена.

У Романији ће Старина Новаче,
И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку,
Залуд дохватити за зелене маче:
Подли ће се пазар да сврши у мраку!

А у твом су небу све молитве наше,
О вечна предстражо и слави и плачу!
Чиста Божја капљо из заветне чаше,
Светло наше слово писано на мачу!