Изум који мијења батерије: Бактерије праве струју

Истраживачки тим универзитета Кембриџ осмислио је напајање рачунара уз кориштење цијанобактерија под називом Sinechocistis sp. PCC 6803, познатије као плаво-зелене алге.

уторак, 24 маја, 2022 / 20:09

Ове алге су похрањење у мале контејнере од алуминијума и провидне пластике величине АА батерије. Изложене сунчевој свјетлости, оне фотосинтезом производе кисеоник. Један од чланова тима је држао уређај на прозорској дасци и уз помоћ аноде и катоде обезбјеђивао је континуирану струју која је покретала Арм микропроцесор.

Компјутер је радио у циклусима од 45 минута израчунавања збира узастопних цијелих бројева да би симулирао рачунарско оптерећење, за које је било потребно 0,3 микровата снаге и 15 минута у стању приправности, што је захтијевало 0,24 микровата. Сам рачунар је мјерио тренутни излаз уређаја и ови подаци су ускладиштени у цлоуду да би их истраживачи анализирали.

Током шест месеци експеримента није било прекида напајања, а у шест мјесеци након завршетка цијанобактерије су наставиле да производе струју.

Још увијек се не зна шта тачно доводи до производње струје, али постоје два објашњења. Једно је да саме цијанобактерије производе електроне, што ствара струју. Друго је да стварају услове у којима кородирање алуминијумске аноде у посуди ствара електроне. Прва могућност се чини вјероватнија, будући да током експеримента анода није значајније промијенила свој изглед.

Цијанобактерије стварају сопствену храну током фотосинтезе, а уређај чак може да настави да производи снагу током периода мрака, када прерађују вишак хране.

Истраживачи сматрају да је могуће произвести јефтине и ефикасне батерије за комерцијалну употребу у року од пет година и сматрају да овакви фотосинтетички генератори енергије могу јефтино обезбиједити енергију за низ малих уређаја у наредним годинама, без потребе за ријетким и неодрживим материјалима који се користе у батеријама.

Мтел Блог, Њу Сајентист