Из приједорског феуда 2

Господин Драган Нишевић, аутор текста о манипулацијама на једном изборном мјесту у општини Приједор, одлучио је да се представи читаоцима новим текстом.

Иако сам мало и уморан од свих ових несретних времена, да би редакција имала јаснији увид о мени ја ћу вам се представити са пуним именом и презименом јер, на крају крајева, ако имам слободу да пишем о свом градоначелнику феудалцу, онда моја маленкост ту није ни битна.

Основа мог представљана јавности није никакав политички гег, нити маркетинг, јер у ова
времена то ни магарци не би радили, пишем јер је ово мој живот, моји унуци, моја бивша општина Омарска. Ту живим, ту ће ми покољења живјети.

Рођен сам под крушком, школовао се од Нишевића до Загреба, завршио ТСВС Загреб, студент 9.класе, два два испита до дипломског. Служба прва: Црна Ријека Хан Пијесак.

Рат ме затиче у Бањој Луци, три пута сам одликован, био сам командир, командант, замјеник команданта касарне Козара.

Чин Републике Српске: капетан (бар тако кажу) зарадио сам борби – био сам командант
пјешадијског батаљона, одред Дуге Њиве, а у "Студентској промашеној" помоћник.

Друго поглавље: Србија ме пензионише, као професионално војно лице у чину заставника и то болесног. Било је или то, или да идем на службу ко зна гдје (та понуда до мене није ни стигла).

Како један човјек може бити на једном мјесту са свим својим идентитетом, а да се појављује у два облика? Све ово пишем да не би сви били испосници. Е, нисмо сви! Зашто јавна гласила никада нису објавила имена о двоструким пензијама? "Не, то тако треба".

Ако сам могао са ових неколико реченица, које, иако кратке, подижу косу на овој мојој ћелавој глави (јер ми долазе разне слике) хоћу да пређем у стварност.

Ја лично волим живот, али ако волим свој баш тако онда волим више живот своје породице од свога и спреман сам себе подредити да они буду срећни, здрави и весели, а изгледа да то неки (ружна ријеч) желе да онемогуће.

Шта је СЛОБОДА?

Основна дефиниција слободе је када ја са својим поступцима, понашањем или радом не угрожавам било ком другом СЛОБОДУ.

Сада долазимо лагано до свих тих мистичних закулисних радњи који се догађају код нас у приједорском феуду.

Обичајно право мало говори и о породици (а колико знам наш феудалац је те струке). А бога ти је л’ ми не знамо дисати нормалним плућима, удисати здрав ваздух, спавати миран сан (да нас не буде мине и сирене) пити здраву воду јести здраву храну?

Овдје је ријеч о корпорацији Митал, али није проблем Митал. Срби су спорни.

Али уз ова документа која до сад имам и која ћу вјероватно имати за десетак дана, постоје све предиспозиције за велике догађаје (несретне) који не доносе ништа добро. Једино су можда добри чиста храна и ваздух, а ко ће знати заштоје то добро.

Пошто знам да је прво објављивање прочитао газда у "Луксембургу", и послао ми слајдове од велелепног спортског центра са двораном у Омарској, послије овог мог поновног јављања очекујем да ће сљедећи слајд из "Луксембурга" бити торањ за воду на ком ће писати Митал.

Зато ја као обична јединка питам нашег феудалца шта мисли предузети против оваквог насиља над рајом (кметовим+нула)?

Њему је познато да рудник у Омарској нема УПОТРЕБНУ ДОЗВОЛУ и да је никад није ни имао.

Завршићу ову сада своју писанију са Ћопићевим ријечима у његовом роману "ПРОЛОМ": Знам ја нас, јебо ти нас!