Иако шпијунирају цијели свијет, јавност саблазнило то што Гугл шпијунира своје запослене

Компанија Гугл прекршила је америчке законе о раду шпијунирајући раднике који су организовали протесте запослених, прије него што су двоје њих и отпустили, према жалби коју је данас поднио Национални одбор за радне односе (НЛРБ).

петак, 4 децембра, 2020 / 13:50

У жалби се наводе двојица запослених, Лоренц Берланд и Кетрин Спајерс, које је компанија отпустила крајем 2019. године, наводно због синдикалног активизма.

Берланд је организовао запослене против Гуглове одлуке да сарађује са компанијом ИРИ Консултантс, фирмом која је надалеко позната по напорима против синдиката, када је отпуштен јер је прегледао календаре других запослених.

Сада је НЛРБ утврдио да је Гуглова политика која брани запосленима да гледају календаре осталих запослених незаконита.

Неколико других запослених отпуштено је након протеста, али НЛРБ је утврдио да су само отпуштања Берланда и Спајерс кршила радне законе.

"Гуглово ангажовање ИРИ-ја је недвосмислена изјава да управа више неће толерисати организовање радника”, рекао је Берланд у изјави.

Спајерс је отпуштена након што је креирала искачући прозор (поп-уп) за запослене у Гооглеу који посјећују веб локацију ИРИ Консултантс.

"Запослени у Гуглу имају право да учествују у заштићеним усклађеним активностима”, наводи се у искачућем прозору.

Компанија је рекла да је Спајерс прекршила безбједносне политике, и нашкодила репутацији компаније у технолошкој заједници. Сада је НЛРБ утврдио да је отпуштање било незаконито.

"Ове недјеље НЛРБ је поднио жалбу у моје име. Открили су да сам илегално отпуштена због покушаја да помогнем колегама”, рекла је Спајерс.

Ако се Гугл не одлучи за нагодбу, жалба ће наредних мјесеци ићи пред управног судију, наводи Њујорк тајмс. Компанија би могла бити приморана да исплати закаснеле зараде и Берланду и Спајерс и да их поново запосли ако изгуби случај.

Гугл некада познат као најсрећнија технолошка компанија, протеклих година је у центру разних скандала.

Компанија је бившем извршном директору Андију Рубину платила 90 милиона долара након истраге сексуалног узнемиравања, која је покренула талас протеста у канцеларијама широм свијета.

У шетњама је учествовало више од 20.000 радника и привремено запослених.