Хомо сапиенс се укрштао са старијим врстама да побољша свој имунитет

Хомо сапиенс укрштао са старијим врстама људи и захваљујући томе побољшао свој имунитет – тврди нова студија станфордског Универзитета.

Неандерталци и Денисова-људи имали су бројне варијанте ХЛА-гена. Неандерталци су изумрли прије 30 000 година, али њихови гени и данас живе. Преносе се у геному људи, са генерације на генерацију, баш као и гени Денисова људи, који су живјели на југу Сибира.

Данашњи Европљани и Азијати имају између два и седам одсто генетског материјала који потиче од неандерталаца и Денисова људи.

То је све упућивало на сазнање да су се наши преци мијешали са овим двјема изумрлим врстама. Према најновијим сазнањима истраживача са калифорнијског Станфорда, гени ових врста помогли су човјеку да побољша имунитет, преноси магазин "Наука".

Тајна је у хумано-леукоцитном антигену (ХЛА-ген) који игра одлучујућу улогу у имуном систему човјека. Читав низ оваквих гена задужен је за препознавање и уништавање вируса. На примјер људи који имају ХЛА-ген познат под називом Б57 не оболијевају од сиде, чак иако су заражени ХИВ-ом.

Постоје различити ХЛА-гени који омогућавају одбрану од разноврсних патогена. Међутим, различитост у овим генима отежава трансплантације у модерној медицини – због разлика у геному могуће је да тијело пацијента одбаци нови бубрег, јетру или плућно крило.

Такође је познато да су одређени одбрамбени гени чешћи на неким просторима. Рецимо ген ХЛА А11 уопште не постоји међу афричким црнцима, али је сразмјерно чест на Далеком истоку и у Океанији.

"Овај ген је извјесно доносио предност модерном човјеку", каже Петер Пархам са станфордског универзитета. Познато је да баш тај ген нуди бољу заштиту од Епштајн-Баровог вируса који изазива мононуклеозу.

На основу свих налаза, може се реконструисати историја човјека – преноси "Дојче веле".

Модерни човек напустио је Африку прије 65 000 година. У Азији и Европи срео је своје старије рођаке који су тамо боравили већ 200 000 година. Они су, дакле, били много боље адаптирани на услове живота и имали су развијене бројне варијанте ХЛА гена. Укрштање хомо сапиенса са неандерталцем и Денисова-човеком допринијело је одржању људи, каже Пархам.

Откриће није импресионирало све стручњаке. Давид Рајх, генетичар са Харварда, вјерује да се мора наћи неко боље објашњење за чињеницу да су ХЛА-гени различито распоређени међу људима широм планете. Тим са Станфорда није одговорио на то питање.