Атлас свијета на коме се види употреба друштвених мрежа у појединачним земљама значајно се промијенио од 2011, а све је више плавих површина која значе: Овде је омиљен Фејсбук.

На мапама које већ традиционално објављује стручњак за друштвене мреже Вићенцо Консенза, могу се видјети земље у којима фејсбук има највише корисника. Слика се драстично промијенила од 2009, када је постојало 17 друштвених мрежа које су у некој земљи имале највише корисника. Земаља у којима је нека друга друштвена мрежа имала највећи број корисника било је тридесетак.

Данас је на "глобалној мапи" поред Фејса остало пет друштвених мрежа које су доминантне у некој земљи. Као најинтересантнију треба истаћи летонски Драугием, који је крајем прошле године изгубио водећи положај, да би га средином ове године повратио, тврде Концензине мапе.

Оне показују да је у руском говорном подручју ВКонтакте дефинитивно преузео примат од Аднакласника, који је остао на мапи само захваљујући водећем положају у Молдавији.

Ништа се не мијења у Кини, у којој је најпопуларнији Кју Зон (Q Zone), друштвена мрежа настала 2005. која омогућава писање блогова, постављање слика и слушање музике. У Ирану је након државне забране Оркута и блокирања Фејсбука 2009. испливала домаћа друштвена мрежа Клуб (Cloob). У јуну 2011 Фејсбук је поново имао највише корисника у Ирану, да би се након годину дана Клуб усталио на првом мјесту.

Оно што мапа не говори је разноврсност унутар самих земаља. У Кини након Кју Зоне слиједе Тенсент Веибу и Сина Веибу, сервиси слични нама познатијем микроблогинг сервису Твитеру.

Твитер нигдје није водећи, али је други по броју корисника у Јапану, САД и Великој Британији. Линкедин је трећи по броју корисника у двије последње поменуте земље, а после Фејсбука је најпопуларнији у Индији, Аустралији и Канади.

Неке од земаља у којима Фејсбук није експресно преузео прво мјесто су Индија, гдје је до децембра 2009. био најкориштенији Оркут. Овај сервис, који посједује Гугл, дуго je био популаран у Јужној Америци, и тек 2011. године га је Фејсбук претекао у Бразилу. Анимирана карта промјена говори и да је сервис Хај Фајв (Hi 5) био популаран у Централној Америци, Монголији, Перуу, Румунији, Тајланду и Португалу.

Велика тржишта и другачији језик и писмо брана су глобализацији и шанса са опстанак аутентичних производа. Наравно, уз знање и технички напредак. Русија тако има своје двије доминанте друштвене мреже, властити блог сервис Лајв Журнал, своју верзију Твитера Футубру, претраживач Јандекс, те доминанан сервис електронске поште, mail.ru.

Друштвене мреже: Фејсбук колонизује свијет, Руси и Кинези фурају своје