ЕП: Напредак у БиХ око владе, опасност од фундаментализма

У Европском парламенту (ЕП) у Бриселу је поздрављен договор у БиХ о формирању владе и буџета, као и усвајање Закона о попису становништва, али је указано на застој у европским реформама.

Неки посланици су у расправи у Спољнополитичком одбору ЕП о приједлогу резолуције, који је поднијела извјестилац ЕП за БиХ Дорис Пак, изразили незадовољство због пораста крајњег национализма и верског фундаментализма унутар бошњачке заједнице.

Пак је похвалила наименовање премијера Вјекослава Беванде за премијера и доношење Закона о државној помоћи и оцијенила да је у БиХ дошло и до повољног напретка који би могао, под условом да се осјетно поспијеше реформе, омогућити и да та земља затражи статус кандидата за чланство у ЕУ.

У приједлогу резолуције која би требало у марту да буде усвојена на пленуму ЕП, „позива се међународна заједница да размотри нужност и нађе рјешења за укидање Канцеларије високог представника (ОХР) и тиме омогући да домаће снаге у већој мјери преузму власт и одговорност”.

Додаје се да политичари у БиХ морају да преузму одговорност за своју земљу, па сходно томе, ОХР треба да се затвори. „У овом стању БиХ не може у ЕУ”, рекла је и Дорис Пак.

Она је посебно нагласила важност спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ-БиХ, уз оцјену да „не постоји жеља за компромисом између великих политичких партија.

„Сваки напредак се постиже великим спољашњим притиском, а не израста из самог друштва”, примјетила је извјестилац ЕП за БиХ.

Дорис Пак је посебно критиковала реформу правосуђа, рекавши да „не може да замисли земљу која има ентитетски подијељено правосуђе а да напредује ка ЕУ”.

Предочила је да је корупција „рак-рана БиХ”, указала на тешку економску ситуацију и огромну незапосленост.

Споменула је и проблем кршења устава у питању једнакости сва три народа, похвалила је Сарајевски процес о повратку избјеглица, али истакла да је потребно да се он суштински спроводи у дјело.

„Избјеглице се уопште не враћају у Посавину”, навела је Пак.

У приједлогу резолуције се поново указује на то да су „функционална држава, државна влада и управа услови за успијешну примјену кандидатуре за чланство у ЕУ” и отуд позива на уставне реформе.

Износи се, међутим, „снажно увјерење да јачање централне државе не значи слабљење ентитета”, већ само омогућава да се земља припреми за спровођење реформи за чланство у ЕУ.

На велику важност реформе правосуђа у БиХ је указао, поред осталих, шеф делегације ЕП за југоисточну Европу Едуард Кукан.

У току расправе из редова холандских посланика снажно је указано на „узнемирујуће извјештаје медија” о порасту екстремног национализма или вјерског фундаментализма у бошњачкој заједници.

Дорис Пак је ставила до знања да забринутост изазива чињеница да у самој бошњачкој заједници нема довољно јасно изражене осуде таквих екстремних појава.

Извјестилац ЕП за БиХ је нагласила да би у критици национализма и вјерског фундаментализма морали учествовати сви, укључујући исламског поглавара Мустафу Церића.

У приједлогу резолуције је снажно наглашена важност ојачаног присуства ЕУ у БиХ, а сви домаћи политички чиниоци су позвани да тијесно сарађују са специјалним представником ЕУ у БиХ.