Дуже препричавање пресуде Радовану Караџићу

Караџић је проглашен кривим за удружени злочиначки подухват у једном броју општина, попут Фоче, Зворника, Братунца, Брчког, Сокоца…те неких општина на западу – Кључа, Санског Моста, Бањалуке..

Судско вијеће процјењује да је Караџић као руководећи политички фактор и особа која је надзирала војне структуре одговоран за ликвидације, прогоне, истребљења, мучења, премјештања становништва…

Истовремено, Вијеће је одбацило оптужбу да је у тим општинама почињен геноцид.

Караџић је проглашен кривим за "удужени злочиначки подухват" над становништвом Сарајева, односно снајперска и артиљеријска дејства не само на војне објекте већ и на цивиле.

Судско вијеће процјењује да су рат водиле "двије стране", те да је било случајева када су муслиманске снаге вршиле нападе на подручја која су аме контролисале, као и на међународне снаге, како би скренуле пажњу страних фактора.

Али, Судско вијећа сматра да су то "безначајни случајеви" у општој слици рата на том подручју.

Такође, Судско вијеће осудило је Караџића за заробљавање припадника УН у мају 1995. године са намјером да се зауставе НАТО удари, што је и постигнуто.

Вијеће је оцијенило да особље УН није било дио тих напада те је бесправно заробљено, а животи су им били угрожени.

У случају Сребренице, Првостепено вијеће је пресудило да је Караџић одобрио акцију у Сребреници те да се из његовог говора са повјереником Мирославом Дерењићем, мада је, како је наведено, "био шифрован", могло закључити да се сагласио са ликвидацијама.

Пресуђено је да Радован Караџић можда није од почетка био упознат са намјером да дође до ликвидација, али да је постао учесник "удруженог злочиначког подухвата".

То је за Вијеће трибунала био доказ да је и сам учесник у геноциду.

Судско вијеће је при одређивању пресуде узело у обзир, како је наведено, централну улогу Радована Караџића у политичком одлучивању и контроли оружаних снага.

Истовремено, узело је у обзир његово понашање током суђења, признање да је злочина било, као и чињеницу да је напустио све функције 1996. године.

Бивши предсједник Српске тако је окривљен за "удружени злочиначки подухват" и геноцид у Сребреници, затим "удружене злочиначке подухвате" у Сарајеву, над особљем УН и у једном броју општина.

Ослобођен је оптужбе за геноцид у тим општинама, јер Судско вијеће није пронашло доказе.

Караџић има прилику да се жали на пресуду Жалбеном вијећу Хашког трибунала

Пресуду је донијело Првостепено вијеће Трибинала којим је предсједавао јужнокорејски судија О-Гон Квон, а чланови су били судија Хауард Морисон из Велике Британије и судија Мелвил Бер из Тринидада и Тобага.