Дрмање по монархији: Британија између шкотског и европског питања

Прије неколико дана британски премијер се састао са шкотским ултра конзервативним предсједником Владе Алексом Салмондом како би разговарали о будућности државне заједнице Велике Британије.

Пише: Стефан Драгичевић

По до сада виђеним активностима власт Шкотске жели независност од Лондона али јој за такав сценарио још треба широка подршка народа на референдуму који би се требао одржати крајем 2014. године. Да ли ће ју власт у Единбургу добити веома је упитно пошто постоји велика већина која би жељела независност, а с друге стране постоје и они који сматрају да само сарадња у виду конфедерације са Енглеском Шкотској може обезбједити трајну политичко-економску стабилност. Једном рјечју, Шкотска данас дјелује као подјељено друштво која одлучује о судбини монархије која траје од 1707. године, а и о томе какав ће статус у будућности имати британска краљица Елизабета Друга.

За разлику од Каталоније гдје народ због националних, фискалних и социјалних намета жели да се отцјепи од Шпаније (јавни протести, милион ипо људи на протестима), у Шкотској је далеко израженија демократска атмосфера јер Салмонд и Камерон отворено разговарају о свим спорним питањима. Шпански предсједник и премијер не смију да кроче на тло Каталоније јер анимозитет Каталонаца према званичном Мадриду поприма забрињавајуће размјере.

И шкотски и каталонски проблем показују да концепција сепаратизма идаље има веома изражен значај у свијету, тако да колико год неко био подложан причи о глобализацији и „заједницама без граница“ не може да пређе преко националних и територијалних питања. Заиста би било лијепо и бајно када „граничне баријере“ не би постојале на слободном тржишту, али оне су реалност које су се провлачиле кроз историјске циклусе трговине.

Земља гајди и вискија на челу са Алексом Салмондом иде према својој историјској самосталности у којој полако почиње да се враћа национални идентитет и освјешћеност народа. Да ли ће то имати реперкусије на будуће политичке односе са Енглеском заиста је тешко прогнозирати, али са садашњег становишта и једнима и другима је у интересу да очувају ако ништа, барем добросусједске односе.

Пошто је очигледно да Салмонд жели да се крунише као нови Вилијам Волис, гдје резултати прошлих избора показују да је добио скоро па плебисцитарну подршку на основу приче о независности, све упућује ка томе да Шкотска неће превише тежити у ЕУ.

Шкоти и Европљани између двије ватре

Порeд шкотског питања које дефинитивно представља значајну основу будућности Велике Британије, званични Лондон се налази под притиском многих земаља чланица ЕУ да коначно једном каже „да ли прихвата европску породицу или не“. Познато је да Велика Британија није пуноправни члан еврозоне, зато што идаље користи фунту, а не евро као своју званичну националну валуту; позната је и по томе што има много комплеснији систем добијања држављанства од осталих чланица ЕУ. Све то даје до знања да Британци желе не само територијално да се сачувају од Европе већ и друштвено како би сачували своју нацију.

Противљење фискалним приједлозима ЕУ, првенствено Француске и Њемачке недавно и надзору над већином комерцијалних банака чије је сједиште у ЕУ, Велика Британија показује да јој је важно да очува своју независност и да се разликује од других.

Најбољи примјер можда је и изјава Александра Стуба финског министра за европске послове који каже „да се Велика Британија поздравља са ЕУ и да је све теже разумјети политику Лондона према Европи“. Стуб је овдје лијепо прочитао Дејвида Камерона јер је британски премијер радио све како би смирио евроскептике у својој Конзервативној странци и како би бар декларативно спријечио цијепање странке. Отуда и ова садашња опирања Велике Британије да усвоји одређене европске економске пакете у којима нема координације са званичним Лондоном.

С друге стране, сигурно је и то да проблем постоји и у односу снага на старом континенту. Сама чињеница да Њемачка и Француска повлаче најважније потезе за опстанак, раст и развој ЕУ, притоме занемарујући Велику Британију, дају на значају да конзервативци у Лондону остану своји на своме и да их не интересује претјерано шта се договара у Бриселу.

Прича о преиспитивању статуса Велике Британије унутар ЕУ није тема од јуче, а додатан допринос свему томе сигурно иде са актуелном причом Камерона о референдуму на острву о останку или изласку из ЕУ. Пошто је Камерон покренуо и то питање, видљива је и сама политичка жеља садашњег премијера да колико-толико припреми Конзервативну странку за наредне изборе.

Шкотско и ЕУ питање се очигледно одвија паралелно за Енглеску, тако да ће бити врло интересантно видјети какав ћемо сценарио од свега тога имати. Да ли распад дугогодишње монархије Велике Британије или излазак В. Британије из ЕУ или иједно и друго.