Документи ЦИА: Да се Милошевић питао, прошла би Бања Лука као Книн

Признавање бивших југословенских република од стране Њемачке и неких европских држава могло би изазвати рат у БиХ и охрабрити подјеле земље између Хрватске и Србије, наводи се у документу ЦИА од 19. децембра 1991. године о процјенама будућих кретања у Југославији и БиХ.

ЦИА је објавила око 300 докумената из периода 1991 – 1995, који се највећим дијелом односе на ратове у Хрватској и БиХ. Обимна документација садржи мноштво података о ратним дешавањима на овим просторима, које ће “Независне” објављивати у више наставака.

Бил Клинтон, бивши амерички предсједник, је најавио да ће почетком октобра поводом ових докумената организовати округли сто.

У документима с краја 1991. године види се америчка неодлучна позиција да ли да призна независност Словеније и Хрватске, јер су, с једне стране, вјеровали да би признање могло изазвати рат, а непризнање увјерење код европских држава да се држе по страни у нарастајућој кризи.

У поменутом документу од 19. децембра, као највјероватнији сценарио за БиХ су “распрострањено насиље и грађански конфликт”.

“Одлука Њемачке и других земаља Европске заједнице да признају независност југословенских република ће вјероватно изазвати Србе и Хрвате (у БиХ) да српска и хрватска подручја прикључе Србији и Хрватској. Ово би могло изазвати ланчану реакцију насиља док локалне групе буду настојале да спријече или поспјеше анексију тих подручја”, наводи се у процјени.

Као најпозитивнији сценарио, односно сценарио са најмање насиља, у ЦИА виде да власт у БиХ преузму умјерене снаге које ће кроз преговоре подијелити БиХ и дијелове прикључити Србији и Хрватској, а да би се муслимани могли или прикључили Хрватској или би основали исламску државу од онога што остане.

“Перспектива за БиХ изгледа доста тмурно, чак и ако се Србија и Хрватска договоре. Обавјештајни подаци показују да су и Слободан Милошевић и Фрањо Туђман спремни за прикључење дијелова БиХ њиховим територијама. Штавише, извјештаји показују да су њих двојица све вријеме у контакту упркос сукобима. Љетос је Туђман њемачким политичарима рекао да је БиХ апсурдно превелика и да је он спреман да је подијели”, наводи ЦИА.

У документима с краја 1995. године, док се спремала акција ИФОР-а као подршка мировном споразуму у БиХ, САД су биле преокупиране како да војном интервенцијом против РС из августа 1995. због испаљене гранате на “Маркалама” довољно ослабе Војску РС, али да истовремено код Срба не изазову осјећање да су се САД и међународна заједница ставиле на страну Армије РБиХ.

Занимљива је њихова тврдња да се Алија Изетбеговић, којег су 1991. звали “умјереним муслиманом”, 1995. залагао за исламску државу у БиХ и да није био вољан да прихвати компликовану мултиетничку БиХ у којој би све стране морале међусобно дијелити моћ.

“Изетбеговићев крајњи захтјев да је мировни споразум потребан како би вратио изгубљену муслиманску територију је донекле ослабљен њиховим недавним војним успјесима. Истовремено, то је појачало позицију Хариса Силајџића, који је имао максималистичке захтјеве за креирање унитарне државе”, наводи се у документима.

Процијенили су да Слободан Милошевић неће бранити Бањалуку ако би она пала у руке хрватско-муслиманских снага, како је написано у документу од 21. септембра 1995. године. Како је наведено, били су изненађени недостатком реакције Београда на акцију Хрватске војске “Олуја”.

У дијелу који се бави процјенама ризика за америчке војнике у акцији ИФОР-а у БиХ, истичу да су се ирански елементи озбиљно инфилтрирали у муслиманско руководство. Истичу да се Изетбеговићев круг озбиљно повезао с иранским елементима, а да су Силајџић и Мухамед Шаћирбеј били против тога јер су страховали да би то могло ослабити америчку подршку.

У документу од 22. новембра наводе да би се трупе ИФОР-а могле суочити с радикалним исламским екстремистима под иранским кишобраном.
“Уз њихову војну и обавјештајну присутност у БиХ, Иран је успоставио мале групе у цијелој БиХ које су способне да обављају разне субверзивне акције за рачун Техерана. Недавне конфронтације муџахедина с мировним снагама сугеришу њихову све већу агресивност”, наводи се у документу.

Наводе, такође, да позив Владе БиХ да исламски екстремисти напусте БиХ неће уродити плодом.

“Штавише, тијесна сарадња Сарајева и Техерана представља баријеру одласка Иранаца из земље”, наводи се.

Американци су процијенили да терористичка пријетња од Срба и Хрвата у БиХ не постоји. Истичу да су Срби били гласни у јавним пријетњама западним интересима, али да су активности на том плану биле минималне.

Бања Лука остала као противтежа Палама

На конгресном саслушању Ричарда Холбрука по окончању рату у БиХ, од 18. јуна 1996. године, било је доста говора о Бањалуци. Заједнички став је био да је Бањалука морала остати у РС као својеврсна противтежа Палама и власти у Палама.

“Међутим, с обзиром на то да је Караџић и даље на власти, питам се да ли смо направили велику грешку. Јер, сама чињеница да је он и даље ту подсјећа ме на грешку коју је Џорџ Буш направио са Садамом Хусеином”, рекао је Холбрук тада, додавши да су се и Изетбеговић и Милошевић изјаснили да желе Бањалуку као јасну алтернативу Палама.

Он је, такође, додао да не може да вјерује да америчка војска и ИФОР нису предузели одлучнију акцију против Пала, јер би он, у том случају, имао далеко агресивнији став приликом преговора.