Ђукић-Дејановић: Међународни фактор не може да дезавуише Дејтон

Предсједник Скупштине Србије Славица Ђукић – Дејановић рекла је да међународни фактор у БиХ мора својим активностима и одлукама у потпуности да буде у сагласности са одредбама Дејтонског мировног споразума, те да не може својевољно да га тумачи, а још мање да га својим одлукама мијења или дезавуише. Дејановићева је истакла да је Србија, не […]

субота, јун 25, 2011 / 10:59

Предсједник Скупштине Србије Славица Ђукић – Дејановић рекла је да међународни фактор у БиХ мора својим активностима и одлукама у потпуности да буде у сагласности са одредбама Дејтонског мировног споразума, те да не може својевољно да га тумачи, а још мање да га својим одлукама мијења или дезавуише.

Дејановићева је истакла да је Србија, не само као потписник, већ и гарант Дејтонског споразума, заинтересована за његову пуну примјену.

"Свака промена у овом споразуму може да буде остварена само уколико постоји консензус сва три народа, односно два ентитета који постоје у БиХ", рекла је Дејановићева за "Глас Српске".

Говорећи о сарадњи парламената Србије и Републике Српске, Дејановићева је оцијенила да је она на изузетно високом нивоу, али да ништа није толико идеално да не би могло да буде на још вишем нивоу.

"Констатовали смо да се скупштинска тела могу чешће састајати и мислим да ће се то и догодити у будућем периоду", рекла је предсједник Скупштине Србије.

Она је додала да се сарадња може побољшати на нивоу размјене искустава у раду надлежних одбора, али и на нивоу група пријатељства које, показало се у многим случајевима, могу дати значајан допринос не само развоју односа два парламента, већ и на нивоу билатералних односа Србије и Српске.

Говорећи о резултатима примјене Споразума о специјалним и паралелним везама Србије и Српске, Дејановићева је рекла да су ти резултати задовољавајући, посебно на политичком и економском плану.

"Србија је, са око 840 милиона евра други највећи страни инвеститор у БиХ, с тим да је већина инвестиција у РС", рекла је Дејановићева и додала да постоје даље могућности за економску сарадњу, посебно у електропривреди, гасификацији, те прехрамбеној индустрији.



Оставите одговор