Дејтонска творевина и конференција о западном Балкану
Кад год се организује нека међународна конференција званичницима на свим нивоима власти се диже коса на глави. Пише: Стефан Драгичевић Једнима зато што на конференције иду без икаквих резултата које би могли да презентују свјетској јавности и евентуално потенцијалним страним инвеститорима, а другима зато што стално оспоравајући персонално једни друге изгледају као раштимовани оркестар којима […]
Кад год се организује нека међународна конференција званичницима на свим нивоима власти се диже коса на глави.
Пише: Стефан Драгичевић
Једнима зато што на конференције иду без икаквих резултата које би могли да презентују свјетској јавности и евентуално потенцијалним страним инвеститорима, а другима зато што стално оспоравајући персонално једни друге изгледају као раштимовани оркестар којима уопште није циљ побољшање ионако никавког имиџа земље из које долазе.
Најбољи примјер свега тога је предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда чији ће Савјет бити уписан у историју као најнеорганизованији, најслабији или у преводу најгора извршна власт коју је БиХ од Дејтона наовамо икада имала. Од проблема са пребивалиштем, ЈМБ, механизмом координације, државном имовином, Електропреносом, криминалом од двије милијарде КМ у УИО, са сићом коју су подијелили поплављенима као државни органи, са оспоравањем разних именовања на директорске функције (до сада најактуелнији случај са директором РАК-а) па до проблема са ионако крхким позицијама директора попут Горана Зубца, директора СИПА, против кога је покренут судски процес. Колико је Савјет министара преживио смјена министара то само драги Бог зна, јер се толико странака измијењало у власти и опозицији да се тамо више не зна ни ко пије ни ко плаћа. Једно је сигурно, изласком Радончићевог СББ из већине, практично извршна власт и не постоји, јер у Представничком дому нема већине за било које гласање. Додуше, избори су близу, па је питање да ли ће Парламент или Савјет министара уопште засједати.
У очигледној немогућности да било шта формулише као резултат пред берлинску конференцију о западном Балкану, Беванда иде на састанак са лидерима региона, (Хрватска, Албанија, Црна Гора и БиХ) не би ли неком иницијативом у виду јадранско-јонског аутопута покушао замаскирати политички хаос на нивоу заједничких, институција у којима ама баш ништа не функционише, осим Тужилаштва БиХ. И јасно, јадранско-јонски пут оста само на ријечима о „заједничком интересу“ и добром медијском опажању, а конкретне ефекте те дионице аутопута нико и не помиње. Дакле, јасно је да од тог пројекта неће бити ништа наредних 20-25 година.
Међутим, у цијелој овој причи о „путу ка Берлину“ не треба кривити само Беванду, већ све политичке актере који су у ових 4 године народе и грађане одвели у живо блато повећавајући јавни сектор, а реални, да се они питају може и да се сахрани. Само на нивоу заједничких институција налази се преко 22.000 запослених радника. Просто се поставља питање шта толики радници раде у јавном сектору на нивоу државе када се зна да је „оператива“ на ентитетима? Из тога се може извући само један закључак – да политичка елита на свим нивоима власти још увијек живи у самоуправном времену, лијепог нам социјализма чија је идеологија поражена распадом СССР-а 1991.
Треба примијетити да је премијер Србије Александар Вучић трећи пут у Берлину у последња три мјесеца. Питање које се поставља, колико су лидери из БиХ били пута у Берлину од почетка 2014. године? Колико су пута имали састанке са високим званичницима држава и ЕУ од које нам зависи плата, егзистенција и уопштено живот у земљи, јер су највећи кредитори и донатори? Колико су труда заложили да се крупна економска питања отворе на добробит свих народа у БиХ?
Умјесто да на конференцију коју организује Ангела Меркел идемо са јасним циљевима, приоритетима и задацима како привући њемачке инвеститоре – наши представници иду да просипају демагогију. Иначе, за напомену и ради јавности, на конференцији је било око 250 њемачких привредних представника. Док се у БиХ не створи та клима да је свака међународна конференција и са економским предзнаком једнака оној Дејтонској, дотле ће БиХ укључујући Републику Српску и Федерацију увијек бити на лошем гласу у међународној заједници. А коме то одговора? Корумпираним политичарима којима одговара стање безвлашћа и хаоса.
Лијепо каже канцеларка Меркел да јој је мотив формирања конференције био „живот балканских народа, једних са другима, а не једних против других“. Све то лијепо звучи, али канцеларка не може или неће да схвати да Балкан из финансијског и политичког мрака може да извуче само чврста рука неке велике силе која би неформално „државице“ гледала као своје колоније, а предсједнике држава и предсједнике влада као своје пионе, помоћу којих би се створио неки резултат.
Неоспорно је да земље настале распадом СФРЈ теже ка учлањењу у ЕУ, а разлог је једноставан: виде да не могу саме, ни финансијски ни политички, па им је зато брже боље потребан врховни лидер оличен у Европској комисији који ће им ваљати само онда када им одобри одређени износ кредита или бесповратних средстава не би ли напунили фондове да преживе још једну турбулентну социјалну годину.
Напредак у односима земаља у региону је минималан, не зато што то представници држава не желе, већ због тога што је овај дио западног Балкана и даље заробљен у прошлости и отворених рана из деведесетих. Колико год се представници народа грлили, љубакали, сједали, испијали кафе, ручали – реалност говори да још увијек национални корпуси нису спремни на потпуно помирење.
Конкретно, у ФБиХ имамо недавно отворени тунел „Први март“ који повезује Зеницу и Сарајево. То је одличан пројекат, један од највећих инфраструктурних пројеката у држави, скраћује вријеме путовања, велики успијех грађевинских предузећа из БиХ, али чему политички назив „Први март“ ако се зна да српски народ као конститутивни и равноправни не признаје тај датум? Због чега политички обојити економски успијех када ће се тим тунелом возити и Бошњаци и Хрвати и Срби и гастарбајтери и странци и једнако ће плаћати путарину? Назив неког свјетског научника или књижевника сасвим би био прикладан и нико се не би осјећао увријеђеним.
На дугом штапу је прикључење ЕУ, посебно када се види да од 2010. па до данас у БиХ имамо фазу стагнације у којој се мало шта урадило у смислу прилагођавања законодавству ЕУ. ЕК је јасно ставила до знања да ће кроз предприступне фондове за западни Балкан обезбиједити око 12 милијарди евра, а да би смо добили свој дио колача политички представници морају напорно да раде и да се домаћински понашају према сваком евру који дође у буџетску касу.
Слиједе нам избори 12. октобра тако да је веома мала вјероватноћа да ће неко засукати рукаве и почети одговорно да ради свој посао. Зато, народе, добро размисли коме ћеш дати своје повјерење јер за четири године мандата чуда се могу урадити ако се имају одговорни људи, одговорна политика и одговорна правила са јасним роковима реализације.
I Stefan ima prevelika očekivanja od političara. Od njih očekuje ono što nije u opisu njihovog posla. Nije posao političara da zapošljava ili da pregovara sa privrednicima. To je naša zabluda.
А гдје је онда тај пословни амбијент, није држава кафана и шатор као што то владајући режим презентује. Држава мора и да обезбједи општи развој, а на чему се темељи тај развој него првенствено на привреди.
Ако немаш инфраструктуру и ако не смањујеш удаљеност од мјеста до мјеста аутопутевима или брзим цестама, добром жељезничком мрежом, онда и не можеш очекивати да ће ти неко други запослити људе у твојој земљи, а ти да и даље будеш нека клинчева власт, коме?
Или овако како смо до сад радили да људи бјеже у потрази за послом у друге државе и то главом без обзира, што ствара популацијски кратер и несразмјерно већи број стараца него младих и способних људи. Већ смо постали земља стараца.
au, sto Stefan nalijepi Bevandu..
a, kako ga je samo Papa pohvalio: „Papa Franjo je rekao da je jako dobro upoznat o aktivnostima Bevande te da i u narednom razdoblju treba ići putem dijaloga i stvaranjem kompromisa, što će u konačnici biti na dobrobit svih naroda u BiH. http://www.klix.ba/vijesti/bih/papa-franjo-i-bevanda-razgovarali-o-politickoj-i-ekonomskoj-situaciji-u-bih/131122092
usput, ex-1978, kada su Osmanlije zauzele tadasnju Bosnu papin izaslanih je u Rim poslao vrlo kratku poruku: „Izgubili smo najbogatije kraljevstvo“.. naravoucenije, da,posao politicara jeste da pregovaraju (I dogovaraju) sa privrednicima…
Stefan neće ili ne može da shvati ono što piše u prvom članku Ustava BiH.
Bosna i Hercegovina nije „dejtonska tvorevina“. Žalosno je ako neko tako mlad nije sposoban da nadraste postratne floskule impotentnih političara i stvari sagleda realno.
Na osnovu rezultata tog 1. marta, Bosna i Hercegovina je primljena u Ujedinjene nacije.
Taj referendum nije ničija izmišljotina nego ispunjenje zahtjeva upravo UN-a i mešunarodne zajednice u vrijeme disolucije Jugoslavije.
Taj 1. martostaje državni praznik sve dok se drugačije ne odredi u institucijama BiH.
To je realnost i jako je glupo očekivati da za tunel koji spaja Sarajevo i Zenicu neko misli da se treba pitati Dodika ili končitu koja u Beogradu trubi o „državi u nastajanju“.
cesnjak, naravno da je ova i ovakva BiH Vasingtonsko-Dejtonska tvorevina.. ima razlike, kao sto ima razlike izmedju BiH od onog 25.11 i BiH od 1. marta tako ima i od one od 1. marta i kasnijih datuma..
aleks,
iznosiš mišljenje, a ne argumente,
Pročitaj prvi član tog dejtonskog ustava.
On govori o unutrašnjem uređenju i o tome da država BiH nastavlja svoje postojanje i da važeći datumi praznika ostaju do donošenja novih zakona.
To piše u tom Ustavu.
Prvi mart je datum na osnovu kojeg je država BiH primljena u Ujedinjene narode i BiH nakon toga nije tražila ponovni prijem, zar ne?
Dakle?
cesnjak, ne iznosim misljenje vec opservaciju, od 1. marta do danas je pobijeno oko 100.000 ljudi, rasljeno par miliona, drustvena/drzavna imovina privatizovana, kreirano jos 10-ak admiinistrativno-upravnih jedinica svaka sa svojim parlamentom, vladom i, naravno, svim onim ingerencijama koje idu uz to.
Moze u Ustavu pisati sta god hoces ali ako je situacija u realnosti drugacija onda, zaista, treba stati pa se zamisliti i vidjeti sta je lakse – malo se prilagoditi realnosti ili insistirati na necemu s cim najmanje jedna trecina stanovnistva ne osjeca nikakvu vezu..
Ne osjećam ni ja nikakvu posebnu i sutra da dogovorimo drugi datum meni je svejedno.
Ovdje govorim o činjenici koje Stefan mora biti svjestan, ako želi ozbiljno o nečemu pisati jer floskula „dejtnoska tvorevina“ je netačna.
Kao što ja nisam glup da ne znam da je raspoloženje trećine stanovništva prema tom datumu negativno, tako i on mora biti svjestan da barem polovina stanovništva ne želi slušati priče o „državi u nastajanju“ i o „dejtonskim tvorevimana“
Končita ima politički interes da tako govori, ali Stefan, ali želi u javnost plasirati svoja mišljenja onda mora paziti na svoje riječi i na činjenice.
ah, ne treba da vrijedja to „drzava u nastajanju“.. sve drzvae bivse JU su „u nastajanju“…
чешњак, погледај устав украјине.
међународна заједница, уједињени народи, у смислу у којем их ти потежеш, једноставно не постоје. прво то некако процесирај, па онда дојди јопе.
жалосно је да неко тако стар није у стању да сагледа ствари реално, него му је реторика и схватање на нивоу ратног СДСа – Међународна заједница, уједињени народи, свјетска јавност, међународни споразуми и резолуције…
Чешњак, да ли је тај 1. март, дефинисао двоентитетску и тронационалну БиХ, па да га сматрамо неким темељним основом државе. Није.
Да је важан за постојање БиХ па и није ништа посебно, јер је БиХ у истим границама и истим правним оквирима постојала прије 1. марта и у СФРЈ, с тим да је тада имала значајнију позицију од ове садашње.
Колико је сада „независнија“ можемо питати све релевантне факторе попут ММФ-а и осталих баба и килаве дјеце.
Aleks,
ma ne vrijeđa, evo nek Dodik onom autoputu što vodi u provaliju da ime po datumu održavanja referenduma o nezavisnosti – meni ne smeta
Velja,
ti što ne postoje su cijeli vojni i politički vrh onih koji su poveli pobunu protiv države BiH postrojio u Hagu.
harper,
unutrašnje uređenje država se mijenja, a dok država postoji ima svoj datum sticanja nezavisnosti. Kada se podere onda nek svako smišlja svoj datum. 1.mart je datum na koji je održan referendum na osnovu čijih rezultata je BiH primljena u sada jedine UN. Šta ti i ja mislimo o tom datumu nije važno dok smo građani države u čijem Ustavu piše da je tog datum BiH stekla međunarodni subjektivitet.
Mogu ja izabrati koji hoću zakon da mi se ne sviđa i da ga ne poštujem, ali to ne mijenja da taj zakon važi.
Svi smo mi „žlj“ od nezavisnosti, ali neko je kredite od MMF potrošio na pravljenje tunela, a neko je svom stankoviću dao da te pare iznese iz države u gepeku.
E, sad, zajebi miško da ja treba da se štrecam što se miletu, konšiti i stankoviću ne sviđa naziv tog tunela.