Да ли Србин у Републици Српској, може добити у Бањој Луци рачун за воду на свом писму?

Бранислав Јовковић је програмер, што значи да је дигитално писменији од већине људи на планети, али зачудо не сматра да је српска азбука примитивно писмо. Преносимо са задовољством његово отворено писмо градоначелнику највећег града Српске.

среда, 29 јула, 2020 / 17:27

Поштовани градоначелниче,

Обраћао сам се Водоводу Бања Лука са захтјевом да ми рачуне за утрошак воде достављају на ћириличном писму. 

Нисам добио никав одговор.

Зато пишем Вама.

Да ли ја као Србин у Бањој Луци, Републици Српској имам право на коришћење српског писма?

Не може ме нико убједити да постоје техничке препреке за издавање ћириличних рачуна и докумената. Више Гугл, Фејсбук чине за ћирилично писмо него институције Бања Луке. 

Зашто то моје право за употребу српске ћирилице крише предузећа чији је већински власник Град Бања Лука?

Да ли треба да покренемо јавну петицију, медијску кампању за смјену директора јавних предузећа који не поштују права грађана и достављају им латиничне рачуне, дописе и слично, мимо њихове воље?

Да ли је то срамота за Бања Луку и њеног градоначелника да на тај начин се боримо за своја права?

Да ли ако Град неће ништа да учини по  овом питању, да покренем петицију са истомишљеницима по овом питању и медијске активности за смјену одговрних у Бањој Луци?

Поштујем вас како Градоначелника. Молим Вас немојте изневјерити моје повјерење. Дајте свој допринос поштовању права на употребу ћириличног писма у Бањој Луци да не губимо беспотребно енергију за оно што сте дужни да обезбједите.


С поштовањем,

Бранислав Јовковић



14 КОМЕНТАРА

  1. Потписујем.

    Додаћу још и једну важнијум ставку:

    Мтел наплаћује више за ћириличне поруке.

    То већ није обичан јавашлук полуписмене бањалучке и генерално српске малограђанштине свих боја и вјера, већ спада у кршење Уставом загарантованих права.

  2. На основу чега си дошао до закључка да ћирилична порука кошта више?
    Веома занимљиво,када највећи србин и вјера будалаша Новак може имати псето да се зове Тесла зашто би „бастион српства“ наплаћивао ћирилицу мање.
    Одавно тврдим да је конкуренција огромна ко ће од ћириличара више зарадити.

  3. Свака Вам част господине Јовковићу ! Дај Боже да се и други Срби угледају на Вас. Пошаљите ми своју мејл адресу на p.invest@eunet.rs , па ћу Вам послати моју књигу „ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем хрватске латинице у српски правопис“. У њој је детаљно објашњено да се ово понижавајуће латиничење Срба спроводи смишљено од стране државе и језичких стручњака.
    Далеко пре Вас требали су се јавити стручњаци са два филозофска и једног филолошког факултета у Српској , али нису јер они не желе ћирилицу. Они следе академика Ранка Бугарског који каже да је писање овом хрватском латиницом примицање цивилизацијском кругу !
    Недавно се огласио председник покрета „Избор је наш“ и најавио научни скуп у Бањој Луци који треба да одлучи да ли само ћирилица или и латиница. Тај скуп би могао да буде само ругање науци и здравој памети, јер је ова друга варијанта у српском правопису свела ћирилицу на 1,5% у Новом Саду у улици проф.др Драгана Станића, председника Матице српске, и то по његовом бројању . Аналогно оној песми „Буна против дахија“ могло би се о ћирилици овако певати : „О њој Додик и сви остали кнезови нису ради кавзи , нит је радо истамбулско Сарајево ,ал је рада сиротиња раја.“ Али Јовковићу, не можемо се задовољити само ћириличким рачунима за комуналне услуге. Треба тражити реципроцитет : колико ћирилице у Сарајеву и Мостару , толико латинице у Бањој Луци . Без самопоштовања и националног достојанства нема нам опстанка. То би требали неговати у народу његови прваци који су за то плаћени, а нарочито језички стручњаци. Они то никада не чине, а нису чинили ни када је стварана Република Српска. У Календару Просвјете за 1992. Спомињу ћирилицу у пола реченице проф. др Алекса Буха и проф.др Војислав Максимовић, уместо да у српској држави има да влада српска ћирилица. Њима је била довољна Брозова лажна равноправност писама.Уместо њих ћирилицу су били вратили српском народу Радован Караџић и Момчило Крајишника, а одобрио први сазив скупштине Републике Српске. Када су са политичке сцене насилно уклоњена поменута двојица, управо је научник Буха преузео од Крајишника функцију председника скупштине и нестаде ћирилица.

  4. Да ли ја као Србин у Бањој Луци, Републици Српској имам право на коришћење српског писма?
    Користи Брале, на вољу ти. Не заборави да и други имају право да користе писмо по жељи. Демократија је курва.

  5. Zeiss може да сеири поред оваквих јадних Срба.
    Јовковић је побркао ствари када тражи право на коришћење ћирилице рачунима за воду.
    Пре свега , ради се службеној употреби језика и писма . Она је у Уставу Српске регулисана овако :
    „У републици Српској у службеној употреби су језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа.
    У службеној употреби су ћирилица и латиница.
    Сваки разуман човек зна да то подразумева следеће : ћирилица за српски језик , латиница за друга два језика.
    Када се каже право на коришћење писма, подразумева се право оних који јавно исписују и оних који то читају , а ових других је многоструко више.
    Ако су рачуни за воду на српском језику, подразумева се -по Уставу, да морају бити исписани ћирилицом.
    Ако су исписани на бошњачком и хрватском језику, онда морају бити на латиници.
    Пошто Zeiss каже да свако има право на своје писмо ,и да је демократија курва , Република Српска би се требала држати принципа : колико ћирилице у Федерацији БиХ, толико латинице у Српској .Ни више. ни мање.
    Примећујем да ФРОНТАЛ : хоће да објави текстове којима се тражи ћирилица на кашичицу – рачунима за воду, а неће да објави текстове који сведоче о узроцима оваквог српског самопонижавања.

  6. Сваки разуман човек зна да то подразумева следеће : ћирилица за српски језик , латиница за друга два језика.
    Видићу, прочитај своју реченицу поново па ми реци шта не ваља. Нема то везе са разумом соколе, него само са избором. Твоја искључивост по овом питању је насртај на здраву памет. Неће нико назад у шајкачу и опанке, Немања. Просечан Србин нема воље за твоју „правда за ћирилицу“ боранију. Све што њега интересује на рачуну је износ, а бројке су универзални језик. Расправа о ћирилици на оваквим документима је тривијална и бесмислена.

  7. Добро је примјећено да ФРОНТАЛ хоће да објави текст о ћирилици само онда када неки Србин тражи њу тражи на кашичицу. Слично се догодило и прије пар мјесеци када је пренијет из ПОЛИТИКЕ текст неког Бранка Павловића, који се залаже за два српска писма.

  8. Видим да Видић игнорише Цајса , што није у реду када треба нешто појаснити , јер је он посвећен ћирилици па има и да отрпи када му неки коментар није по вољи.
    Елем, пита Цајс Видића шта не ваља у Видићевој реченици. Зар није логично да он каже шта у њој не ваља.
    Ваљда је опште познато да Бошњаци и Хрвати своје језике пишу латиницом , па се помињање ћирилице у Уставу може односити само на српски језик.
    Свако, а не само вешти Цајс , лако ће примијетити да су Срби у Српској готово замијенили своју ћирилицу хрватском латиницом, и поред уставне норме која је повољна за српско писмо.Оном латиницом коју је Србима био наменио Анте Павелић када им је забранио њихову ћирилицу .Хвала Симићу што редовно показује Павелићеву забрану, јер то не чини нико други у васколиком српству. Даље , ово је иста она хрватска латиница којом је била замијењена забрањена српска ћирилица у српским земљама 1916.г., а тамо је уведена на бајонетима освајачке војне силе. Тим истим бајонетима су скидане ћириличке ознаке фирми у Београду. Аустроугарски генерал Стјепан Саркотић ( Хрват од Вареша) је говорио :“Треба Србима укинути њихову ћирилицу као борбено средство.“ „Ђирилица је страно тијело истока у борбеној зони запада.“ Стигоше 1918. славни српски пукови са својим ђириличким заставама и отераше и непријатеља и његову окупациону латиницу.
    Пише Цајс :“Нема то везе са разумом соколе, него само са избором.“ , што ће рећи да се опредељење за писмо, као и друга опредељења, остварује неразумно. Па није баш логично. Овакво опредјељење Срба за туђу окупациону латиницу је планирано 1954. увођењем равноправности ћирилице и латинице у српскохрватском језику и последица је спровођења државног насиља над ћирилицом , све до престанка производње ћириличких писаћих машина у фабрици „Славко Родић“ у Бугојну. Већ 1980, ћирилица је била потпуно избачена из БиХ ( самосталне радње Бранка и Хамдије ). Батрић Јовановић је због тога напао у Савезној скупштини поменуту двојицу, после чега се ћирилица вратила на табле општина , комитета СК и школа. То је било у несрпској држави и у српскохрватском језику ,а данас су српски језик и српска држава макар по имену. Па умјесто да се српском народу каже да је његово писмо ћирилица у српској просвјети се учи да су равноправне ћирилица и латиница.Тако Срби могу научити само од Хрвата да је њихова ћирилица,и то онда када у Хрватској разбију чекићем неку таблу на којој је поред латинице и ћирилица. Умјесто да Цајс то исмејава, он исмејава напоре људи као што је Видић да се та српска срамота одбаци и да и Срби као и сав остали свет имају једно писмо у свом језику, јер два конкурентна писма не могу да опстану.

  9. Вук Стефановић Караџић. Цитати.
    „Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право…“ (из писма кнезу Милошу, 1832.)
    Велимире, да је којим случајем овај језички реформатор још жив, шта би он рекао на данашње језичке промене? Да ли би Он политизовао језик и писмо?

  10. Цајс ми ништа није могао оспорити, па потеже Вука. Управо је Вук политизовао језик и писмо и то по инструкцијама Јернеја Копитара , државног цензора Аустрије, с циљем да се Срби у њеном царству одвоје од православне Русије. Опредељење за писмо је искључиво политичко питање. Беч је успио да помоћу Вука направи пукотину у хиљадугодишњој идентификацији српског језика и ћирилице , а комунисти су је потпуно разбили . Цајс може да се руга Видићу да је боранија његово залагање за ћирилицу јер је и данашње језгро српске родољубиве елите равнодушно према српском писму. Тако смо недавно овде могли прочитати од проф.др Слободана Антонића да је свеједно само ћирилица или ћирилица као примарно писмо. А прије десетак година је у интервјуу ГЕОПОЛИТИЦИ писао сасвим другачије :“Све моје досадашње књиге биле су латиничке,јер сам мислио да је свеједно, а сада видим да није свеједно па ће све будуће књиге бити ћириличке.“…“Морамо пружити отпор ћирилицом .“
    Управо ових дана покрет ИЗБОР ЈЕ НАШ најављује научни скупу Бањој Луци најесен на тему да ли само ћирилица, или и латиница. Већ седам деценија та памет у Титовој науци да Срби имају и своју латиницу руши ћирилицу, али ћемо се борити за своја два писма до последњег процента ћирилице.

  11. Лако је видјети код кога је и шупље и празно , а ко има аргументацију.
    Такође је примјећено да Симић показује Павелићеву забрану ћирилице увијек када пише о страдању српског народа , јер су то двоје увијек заједно страдали.
    Више пута је овдје писано да учитељи у Српској уче из уџбеника да су равноправне ћирилица и латиница , па то онда преносе дјеци. Зар таква срамота не заслужује пажњу ФРОНТАЛА па да провјери да ли је то истина . Ако јесте истина да прозива српску државу ако ње уистину има. Добро је и ФРОНТАЛОВО објављивање отвореног писма о латиничким рачунима за воду, али би ово о комунистичкој равноправности писама било несразмјерно корисније за враћање ћирилице Србима.

  12. Зна ли неко од Вас ћириличара јел у Републици Српској дозвољено имати назив фирме на страним језицима? У Брчком по закону мора бити истакнут и превод на српски али се то ријетко поштује у стварности. Видио сам како један од највећих љубитеља буџета Републике Српске отвара фирму у Српској а у потпуности истакао назив фирме на енглеском?
    Зашто ћириличари упиру прстом у све и свакога а ови “ енглези“ преко телефона уговоре посао из буџета у милионској вриједности?

  13. Добар коментар Младена.
    Ћириличари су по бројности шака јада. Они могу да упиру прстом само преко ФРОНТАЛА и БАЛКАНСКЕ ГЕОПОЛИТИКЕ. Њима је онемогућен наступ и на сајтовима који себе сматрају родољубивим, како не би изгубила на значају „елита“ попут проф.др Сободана Антонића.А да не говорим о главној звијезди елите проф. др Милу Ломпару . Његова култна књига ДУХ САМПОРИЦАЊА тешка је 1,040 кг, а у постоје три реченице о писму , при чему је он за два српска писма. Аферим српска памети !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *