Црна Гора (ни)је СРПСКА земља!

Црна Гора је постала независна држава након референдумског процеса који је одржан 21. маја 2006. године. Пише: Миле Аљетић Референдум су многи оспоравали и за исти су се везале разне контраверзе: почев од оних да је намјерно пројектован пад електронског система приликом разматрања приговора који су се односили на 44 гласачка мјеста са преко 30.000 […]

среда, 20 јула, 2011 / 06:00

Црна Гора је постала независна држава након референдумског процеса који је одржан 21. маја 2006. године.

Пише: Миле Аљетић

Референдум су многи оспоравали и за исти су се везале разне контраверзе: почев од оних да је намјерно пројектован пад електронског система приликом разматрања приговора који су се односили на 44 гласачка мјеста са преко 30.000 гласача, затим бројем летова који су 19. и 20. маја довозили присталице блока за независност из иностранства…

Референдум је био и споран јер је било забрањено држављанима Црне Горе који имају пребивалиште у Србији да гласају, док са друге стране држављани Црне Горе са мјестом пребивалишта било које друге државе имали су право гласа на референдуму.

Међународна посматрачка мисија је износила негативне оцјене о учешћу блокова у медијима („Блок за независну Црну Гору“ са лидером Милом Ђукановићем и „Блок за очување Државне Заједнице Србије и Црне Горе“ са лидером Предрагом Булатовићем), рјешавању притужби итд. , међутим то их касније није спријечило да резултате референдума прихвате као регуларне.

Можда помогне Ротшилд

Један од тада главних аргумената владајуће гарнитуре да ће независност Црној Гори донијети економски просперитет није испуњен.

Некадашњи предсједник Црне Горе Момир Булатовић недавно је оцјенио да земљи недостаје „прича о перспективи“, указао је на лошу структуру страних инвестиција које долазе у земљу, лоше резултате приватизације и између осталог изјавио:

„ Уништили смо све што смо имали и све је данас постало власништво страних банака. Лани су банке у Црној Гори имале активу од 2,9 милијарди евра, а укупни друштвени производ износио је 2,5 милијарде. Значи, много више смо ми дужни банкама него што вриједи све што овдје произведемо, и то је резултат који мора бити катастрофално процјењен са становништва владајућих структура.“

Толико о том аргументу и стању у економији данас.

Срба и “Црногораца“ мање него православаца!

Ништа са мање оспоравања нису дочекани и резултати пописа становништва који су објављени прије неколико дана. Према тим резултатима смањен је број Срба за пар процената, а дошло је до повећања броја Црногораца са друге стране. У процентима Црногораца је 44,98 одсто, а Срба 28,73 одсто. Највећи број становника српски језик и даље сматра својим матерњим језиком 42, 88 одсто, а црногорски 36,97 одсто.

Поређења ради на попису из 2003. године Црногораца је било 43 одсто, а Срба 32 одсто. Српски је тада сматрало матерњим језиком 64 одсто грађана, а црногорски 23 одсто грађана.

Ако узмемо и у обзир да у Црној Гори живи и 72,07 одсто православаца (обратите пажњу на једну нелогичност, наиме број Срба и Црногораца је мањи од броја православаца) и да се близу 5 одсто становника није изјаснило о својој националној припадности, говоримо о томе да ни 5 година након спроводеног референдума народ није у великој мјери подлегао притицима, уцјенама и пропаганди владајуће структуре да оствари своје „стратешке намјере“ да Црногораца буде изнад 50 одсто и да црногорски језик буде доминантан.

Да ли је манипулисано са бројкама или не јесте битна ствар, упркос свему неоспорно је да су Срби и даље бројан народ у Црној Гори (чине око трећину становништва), који има право да тражи апсолутну равноправост са црногорским, поред тога и српски језик сматра својим матерњим језиком највећи број становника Црне Горе.

Попис становништва се може довести у сумњу јер се чак и Исламска заједница ЦГ успротивила што се у статисичким табелама које се односе на вјероисповјест као посебне двије вјере приказани ислам и муслиманска вјера.

( За ислам се изјаснило 15,59 одсто становника Црне Горе, а за муслиманску вјероисповјест 3,14 одсто.)

Ревизија историје – јуначке

Српски политичари у Црној Гори морају тражити одређене уставне промјене којима ће се заштити српски национални интерес.

Мора се знати какав ће статус у Црној Гори имати Срби, да ли ће бити конститутативан народ или национална мањина итд.

Неће им бити нимало лако јер се у Скупштини у којој они требају покренути било какву врсту иницијативе којом ће бити заштићен српски национални интерес, усваја срамотан ( у најмању руку) закон о династији Петровић у којем између осталог пише да је „Србија насилно анектирала Црну Гору 1918. године“. Исто тако пише да је „ Велика народна скупштина у Подгорици била нелегална и нелегитимна“.

Неоспорно је само то да је иста та Скупштина највише требала Црној Гори, како би опрала образ и сачувала достојанство пред савезницима, јер је тадашња црногорска влада потписала капитулацију пред Аустроугарском 1916. године.

Одлукама донесеним на њој спашен је образ и част Црне Горе на крају Првог свјетског рата и уважена воља апсолутне већине њених становника да се уједини са Србијом.

Као да све то није доста него се поред тога и државни врх Србије оптужује од стране Лидера црногорских социјалиста Мила Ћукановића да Србија својата Црну Гору и негира њен идентитет.

„Српски великодржавни национализам – као доминантна идеологија тамошње политичке јавности, ко год да је на власти, и даље својата Црну Гору и негира црногорски национални, културни и вјерски идентитет“.

На два врло једноставна и конкретна примјера, може се видјети да није у праву.

Да садашња власт у Србији има проблема да се избори ( или се намјерно не бори) са унутрашњим проблемима и да као таква сигурно не води некакву великосрпску националну политику.

Мисли се на исту ону власт Србије која је након „демократских“ промјена законом из 2002. године Војводини вратили мањи дио аутономних надлежности,а од почетка децемба 2009. године и скоро сва пријашња права и надлежности које је имала још 1974. године.

На власт Србије на чијој територији је проглашена једна неуставна држава, са чијим се представницима сада воде преговори о ткз. „техничким питањима“ за које многи сматрају да је први корак ка признавању независности Косова.

Црногорци и даље вјерују СПЦ

Према свим анкетама и испитивањима јавног мњења, граћани Црне Горе највеће повјерење имају у Митрополију црногорско – приморску СПЦ.

Не би ли се смањио утицај СПЦ и повјерене грађана у њу, оснива се ткз. Црногорска православна црква (ЦПЦ) чији циљ не може бити ништа друго до даља подјела православног живља у Црној Гори.

Добро ствар је да „Црногорска православна црква“ нема већег утицаја у народу, нема чак готиво никаквог ни утицаја ни упоришта ни код оних грађана који су гласали за независност Црне Горе.

Колико се далеко отишло у намјерама подјеле становништва и удаљавања од историјских чињеница, свједочи и увођење црногорског језика и убацивање два нова слова у Вукову азбуку.

Подсјећања ради Влада Црне Горе ( Не и народ!) је признала и нелегитимно проглашену „Републику Косово“.

Како спријечити даљу асимилацију српског живља?

Митрополија црногорско – приморска СПЦ може одиграти ту кључну улогу у очувању српског националног корпуса и његовог идентитета у Црној Гори с’ обзиром да уживају повјерење највећег броја грађана.

Влада Републике Србије мора водити активнију политику, када је у питању брига о сународницима у Црној Гори.

Извршити попис српског народа у региону.

Најбитније је рад на стварању јединственог националног духовног и културног простора у свим историјским српским земљама ако мислимо да опстанемо као нација.

Јединствен наступ свих српских политичара у Црној Гори.

Покретање српске телевизије.

И на крају текста, једно питање „Црна Гора (ни)је српска земља“?



0 КОМЕНТАРА

  1. Како може бити да је језик који је већински и по овом намјештеном попису – ЗВАНИЧНИ???!!!!

    То није по стандарду било које земље свијета, па ни ЕУ!

    Његош, владика Данило и краљ Никола се врте у гробу, а ми остали смо обичне будале. Прије свега зато што су нам на власти ови као Додик, који се мирно друже и шверцају са овим криминалцем Ђукановићем који је упропастио и Црну Гору и српство у њој.

  2. Браво Миле. Хвала за текст. Неки дан сам написала нешто слично.

    Ако кренемо од референдума… јасно су дефинисане све недоумице везане за резултате, посебо ова одлука Венецијанске комисије о томе да ЦГ Закон о референдуму као није у супротности са европским стандардима и да не треба дозволити грађанима ЦГ који имају бирачко право у Србији да гласају на референдуму, док се то дозвољава осталима.

    Генерално, 3 су разлога за референдум. Први и основни је Мило Ђукановић којем је, да би избјегао правди, било потребно да има приватну државу, а и због тога што се тако лакше прикрива криминал… други разлог је сама Србија која воли да се представља као главна и ексклузивна, док су сви остали споредни и мање важни… Босанци, дивљаци у ЦГ, горштаци… и трећи разлог је да када брод тоне, сви желе да побјегну са истог (Србији некако баш и не иде добро у ових 20- ак година) тако да је најпожељније да се ослободи тог баласта свако ко може да креира нови идентитет. Тешко је бити губитик. Има то и неко објашњење у психологији, претпостављам 🙂 . Они који су се руководили првим разлогом искористили су други и трећи за своје циљеве.

    Миле је предложио рјешење, али кључна је Србија и потреба да она коначно почне да се бави интересима свог народа, како у Србији тако и посебно у региону, али и дијаспори. Она има право да изврши попис српског народа у региону, али је мало вјероватно да овако уплашена и понижена има намјеру да то и уради.

    Врењмена је све мање. Иако су неки оптимисти и у погледу резултата пописа… мени су они катастрофални по српске интересе, посебно дио који говори о онима који су се изјаснили да говоре српским језиком. Очигледан и драматичан пад!

    Креатори ове приче знају шта треба да се нападне. Језик и Црква су кључни.

  3. anja
    „…други разлог је сама Србија која воли да се представља као главна и ексклузивна, док су сви остали споредни и мање важни…Босанци, дивљаци у ЦГ, горштаци…

    Миле је предложио рјешење, али кључна је Србија и потреба да она коначно почне да се бави интересима свог народа, како у Србији тако и посебно у региону, али и дијаспори. Она има право да изврши попис српског народа у региону, али је мало вјероватно да овако уплашена и понижена има намјеру да то и уради.
    ______
    Прочитајте шта пише па ћете видети да сама себе демантујете. Ствари нису баш такве као што их видите.

  4. ВРН2009, 21.07.2011. 21:15:18

    Покушаћу да Вам појасним свој став. Велики број грађана Србије, можда сам због тога била нејасна јер сам их поистовијетила са свима, али велики број, на Србе, посебно у региону, гледа као на „прекодринске“, „горштаке“ и користи различите термине који имају сврху да их одреде као оне који нису „оригинални“ Срби. То је управо један од мотива које су црногорске власти врло вјешто користиле у предреферендумској кампањи!

    Други цитат говори о потреби да ДРЖАВА Србија, као и све озбиљне државе, почне да води рачуна о свом народу, у земљи, али и у региону и иностранству. Многе земље у непосредној близини раде бар нешто, Србија не ради ништа. Претпостављам да знате за стратегију Министарства за дијаспору Србије од које се одустало јер су власти у ЦГ биле против. Није смјело да се одустане.

    Дакле, ДРЖАВА Србија је кључна и она треба да се позабави питањима које је аутор текста навео. Па и да буде кохезиони фактор опозиције у ЦГ. Разумљиво је да ће да буде одређених замјерки на рачун Србије, квалификовања Србије као хегемонистичке, империјалистичке, замјерки из ЕУ…, али њих ће да буде свакако, па и ако Србија настави да се понаша пасивно као до сада.

    Везано за први цитат… и одређен број грађана Републике Српске постаје прилично резервисан према Србији јер им смета тај понижавајући однос у којем их сународници у матици третирају онако како они не желе да буду третирани, а што је тек опасност која пријети.

    Поздрав

  5. Црногорске таблице су 100% биле на српској ЋИРИЛИЦИ до 1961. године, као и у СРБИЈИ, БиХ и Македонији:

    http://album.cirilica-beograd.rs/picture.php?/586/category/cgregistracije

    Да ли им је и тада српска ЋИРИЛИЦА наметана???

  6. Миле је један од младих људи од којих ово друштво може очекивати да ће га једног дана покренути са дна. Свака част, Миле!

    Нажалост, Ротшилд и страни капитал су власници Црне Горе и свих њених природних љепота. Ништа није случајно. Мило је одрадио посао и отишао у заслужену пензију, умјесто на робију због велеиздаје народа.
    Такође, плански се ради на одсрбљавању Црне Горе и прогону СПЦ.

    Бојим се да ствари крећу нежељеним током неповратно и да ће статистика бити све гора, а највећа опасност јесте да ће православици пасти испод 50%.
    Сјећам се анкете поводом проглашене независности Црне Горе на улицама Бање Луке, када су новинари зауставили нашег познатог патолога, специјалисту судске медицине, професора Карана, а он кратко одговорио: „МИСЛИМ ДА ЋЕ ИХ АЛБАНСКИ ЛОБИ ПОЈЕСТИ ЗА ДОРУЧАК.“
    Једина нада јесте економски и духовнои опоравак Србије, која би била пожељна за ново заједништво. Нелогично је да данас Србија има далеко боље односе са Хрватском.
    Све ће бити тешко, јер Ротшилди и слични имају моћ, имају контролу над свјетским лидерима и моћницима, и НАТО пактом. Ако су западне банке у посједу хотела и природних ресурса, нема наде.
    Занимљиво да је руски сумњиви капитал покуповао велики број хотела и вила на ЦГ приморју. Као да наш „чувар“ све преписује од Ђукановића. По тој инерцији бисмо требали добити и независност. Али ту с епоставља кључно питање: „ДА ЛИ СМАТРАТЕ ДА ЈЕ ГРНА ГОРА ЗАИСТА НЕЗАВИСНА?“.

  7. anja banja luka, 21.07.2011. 23:32:15

    Хвала Ања на појашњењу.

    Покушаћу да Вам појасним свој став. Велики број грађана Србије, можда сам због тога била нејасна јер сам их поистовијетила са свима, али велики број, на Србе, посебно у региону, гледа као на „прекодринске“, „горштаке“ и користи различите термине који имају сврху да их одреде као оне који нису „оригинални“ Срби. То је управо један од мотива које су црногорске власти врло вјешто користиле у предреферендумској кампањи!
    ——————–
    Своје мишљење немојте изводити на основу форумашких „ликова“ који већином не живе у Србији. Црногорским властима је било небитно какво мишљење Срби из Србије имају, таман да су Срби за Црном Гором сузе ронили при њиховом отцепљењу.

    Али то отцепљење од Р.Србије није значило и црногорску независност, како су очекивали. Но, то је, нећу рећи њихова ствар, јер су резултати референдума под огромним знаком питања били-дакле, то је ствар креатора „независне“ ЦГ.

    Поздрав

  8. Након свега, треба да се реши статус Срба у ЦГ, о чему је и аутор писао на веома лијеп,начин.

Оставите одговор