Бојан Мичић: Због Ђоковића су се "сви" уписивали на тенис

Форхенд, бекхенд, слајс, дроп-шот, грен-слем – туђице су које су се настаниле у српском језику у посљедњој деценији.

Разговарао: Ж. Свитлица за Контактпортал

Недјељама, када Новак Ђоковић игра неко финале неког турнира, новопечени тениски стручњаци кидају живце и коментаришу пред тв-екранима сваки ударац и грешку најбољег свјетског тенисера.

Ипак, нисмо баш сви тениске незналице.

Бојан Мичић, најбољи тениски тренер у Републици Српској, у интервјуу за Мој контакт рећи ће да је тенис данас код нас популарнији од фудбала. Питали смо овог добитника годишње награде Тениског савеза Републике Српске који је ”успут” и новинар кују ли се, у зноју вриједних дјечака и дјевојчица негдје на нашим теренима, нови шампионски рекети.

Пошто знам колико година и труда си уложио свој рад – колико ти значи ова награда?

Сваком човјеку који се труди у свом послу награда за резултате његовог рада значи много, па тако и мени. Међутим, ово признање није признање само мени. То је призање дјеци која су најважнији дио ове приче, родитељима који су ми указали повјерење, мом клубу и колегама без чије сарадње је готово немогуће радити.

На које успјехе својих играча си највише поносан?

Тешко је издвојити било који успјех дјеце. Свако дијете које одигра добар турнир без обзира на резултат код мене изазива додатни мотив за радом. Како дјеца напредују расту и циљеви. ТК Борац је 2013. године био републички првак РС до 14 година, ове године до 12. млади играчи Вања Добрњац је и Дражен Петровић су заиграли за јуниорску репрезентацију Босне и Херцеговине, што је за сваког тренера велика част. Титула првака Босне и Херцеговине и вицепрвака Србије Вање Добрњца као и треће мејсто на Тенис Европа турниру су ми неки од најдражих резултата. Издвојио бих и прву Тенис Европа титулу коју је освојио пар Добрњац/Милаковић.

Некако упоредо са успјесима српских тенисера овај спорт постајао је све популарнији и код нас. Да ли је тенис популарнији од фудбала данас и да ли се слажеш да популарност дугује популарности Ђоковића и осталих?

Тенис је тренутно популарнији од фудбала прије свега захваљујући Новаку и осталим успјесима тенисера И тенисерки Србије. У моменту његовог пробоја на врх прије седам година десио се и велики упис дјеце у клубове.

Влада мишљење да је ово скуп спорт. Да ли је то истина?

Тенис јесте скупљи у односу на неке друге спортове. Све до неког државног нивоа, још увијек није скуп. Међутим уколико дијете покаже значајније резултате на националном нивоу, мора почети играти европске тунире, а то све онда пуно више кошта јер турнири трају по седам дана. Пут, смјештај, храна…Тада трошкови постају доста већи.

Некако се чини да дјеца остварују успјехе у млађим категоријама, а онда се касније тешко пробијају. Да ли је то баш због тога што турнири касније изискују све више и више новца који родитељи не могу издвајати?

Новац јесте један од важних фактора, али није пресудан. Дјеца пролазе кроз период сазријевања, долази пубертет када почну да их занимају и друге ствари и тада се често дешава да спорт ставе у други план. Такође, транзиција из јуниорског у сениорски тенис је јако тешка. Дјеца која буду врхунски јуниори својим искораком у сениорске воде наилазе на огроман број играча који годинама играју на свјетском ниову и то је најтежи период у развоју играча у којем се велики број једностано изгуби.

Рад са дјецом тражи педагошка знања. Шта клинце мотивише на рад, како се препозна ко воли спорт, ко је ту само зато јер су га родитељи довели?

Уколико код дјетета постоји унутрашња мотивација, жеља за игром, за такмичењем, онда није проблем. То се види по томе што дијете воли да проводи вријеме на тренингу, што долази и одлази срећан са тренинга…Таква дјеца остају послије тренинга да играју са другом дјецом, не журе одмах кући.

Међутим постоји и друга страна медаље. Родитељи често у спорту кроз дјецу покушавају остварити неке своје амбиције. То се често може видјети на турнирима. Такви родитељи имају агресивам став према дјетету како за вријеме мечева тако и послије. Они најчешће вербално, а понекад и физички, нападају дјецу у случају пораза на турнирима.

Шта би поручио клубовима у РС/БиХ – који услови су неопходни да такмичари буду још успјешнији; колико озбиљно се ради са дјецом и од кога то зависи?

Сваки клуб код нас има своју унутрашњу организацију за коју људи који воде клуб и раде у њему сматрају да је у реду. Стога је незахвално давати савјете било коме. Оно на чему се се може радити јесте унапређење комуникације између тренера, размјена мишљења. Исто тако, клубови би требали више да повежи дјецу, да организују спаринг мечеве и дружења међу њима. Комуникација међу тренерима и повезивање дјеце сигурно могу довести до бољих резултата на обострано задовољство.

Неки кажу да је тенис превише напоран, неки да је (због пауза између гемова) ипак мање напоран од неких других спортова. Гдје је истина?

Свако професионално бављење спортом је јако напорно. Сваки спорт тражи јако пуно одрицања те физичку и менталну спремност. Тенис није изузетак. Погледајте најбоље тенисерке и тенисере свијета. Свако до њих је физички јако спреман, И како би се постигли врхунски резултати мора се ићи у корак са најбољима. Са физичком, али и менталном припремом играча се почиње још у јуниорској доби али наравно у складу са годинама играча. Разлика је у индивидуалним и групним спортовима. У индивидуланом спорту не може ваш физички “пад” на терену надокнадити ваш саиграч, него морате сами да се изборите до краја меча.

Шта препоручујеш некоме ко се спрема да тренира тенис?

Било којим спортом, па и тенисом дјеца не треба да се баве на наговор или форсирање родитеља или било кога. Тенис је комплексан спорт који захтјева доста техничко, али И тактичког, физичког и менталног усавршавања. За рекреативно бављење овим спортом неопходно је савладати основе које свако уз мало труда може усвојити, а задовољство које пружа тениска игра је непроцјењиво.