Бањолучка бананорама

Не знамо да ли је Српска банана република, али можда ове године поједемо ову јужну воћку у нашој производњи.

Дрво банане украшава двориште стамбене зграде на раскрсници бањолучких улица Иве Андрића и Јована Дучића, преко пута Музичке школе "Владо Милошевић".

Пролазници, ненавикли на палмине стабљике у нашим крајевима, застајкују испред овог, и иначе веома живописног дворишта , чудећи се зеленом тропском стаблу.

На њему су се недавно појавиле и петељке са цвијетом, из којих би се, ако то временски услове дозволе требале развити гроздови са бананама. Ако би се наставило "глобално отопљавање", према сценирију у чију извјесност је ријетко ко сумњао, можда би смо за пар деценија дочекали да на јужним, осунчаним странама својих дворишта кафу пијемо у хладу листова банане, умјесто грожђа, јабука, шљива, чемпреса и дуња, ишчекујући плодове биљке, која се и даље често носи као поклон на славе и друге празнике због своје егзотичности и некадашње скупоће.

Воћарски приручник

Банана у ствари расте као зељаста биљка. Стабљика нарасте од 4 до 9 метара у висину и подсjећа на стабло дрвета. Многе култивисане врсте банана изгубиле су моћ стварања сjемена. Врх ове биљке личи на огромну перјаницу опуштених листова јаркозелене боје, што донекле подсjећа на палмино дрво. Из средине врха расте пупољак из кога настаје цвијет, а овај се, кад му дође вријеме, претвара у плод.

Грозд са плодовима постаје све тежи, па се стабљика савија тако да банане висе врховима окренуте наниже. На свакој стабљици расте само један грозд банана, али његова тежина често износи 50 kg, па и више.

Банане се увијек беру док су зелене, чак и када се никуд не отпремају. Ако би се пустило да сазру на стабљици, прсле би и поквариле се прије брања.