Анализа свјетских медија о кризи: Русија није сломљена, сломљена је свјетска економија
Русија није сломљена санкцијама, што потврђује њена зарада од продаје енергената, која је повећана, али су економски проблеми ЕУ, САД и осталих савезника све већи, закључују западни медији.
"Вол стрит џурнал" одавно пише да су европски савезници САД све мање сагласни о даљој испоруци моћног оружја Украјини, а расте и страх од продужетка сукоба и још веће штете економијама.
Француска и Њемачка све више се противе слању офанзивног оружја у Украјину. Ове земље сумњају да Русија може директно угрозити НАТО.
Истовремено, Вашингтон, Лондон и група земаља Централне и Сјеверне Европе сматрају да је руска офанзива у Украјни тек почетак експанзије.
Разни европски функционери тврде да су подјеле ескалирале посљедњих седмица, јер је Украјина изгубила контролу над Донбасом.
"Вол стрит џурнал" наводи и да се челници Француске и Њемачке боје да ће због Украјине изгубити своје командне позиције у ЕУ. Политичари у обје земље свјесни су да би се уласком Украјине у ЕУ могла појавити супарничка осовина Варшава-Кијев.
Украјина је политички и културно ближа Пољској него Њемачкој, па би тако ослабио утицај Берлина у ЕУ, док ће Источна Европа јачати.
Због тог разлога, сматра аутор чланка, Западна Европа ће наставити да "храни" Кијев празним обећањима.
У САД је све слабија позиција предсједника Џозефа Бајдена, који због лоше економске политике има слабији рејтинг од свог претходника Доналда Трампа.
"Бизнис инсајдер" и агенција "Блумберг" извјештавају да би, упркос санкцијама и бојкотима, Русија ове године и даље могла зарађивати 800 милиона долара дневно од нафте и гаса, што је већа зарада него у прошлој години.
Цијене нафте повећане су чак за око 50 одсто и то је њихов врхунац у посљедњих 13 година.
Све то ће Русији омогућити да ове године добије 285 милијарди долара од продаје нафте и гаса, што је за чак 20 одсто више од сличних прихода у 2021, када су износили 235,6 милијарди долара.
Осим тога, Русија је главни произвођач друге робе као што су пшеница и метали, укључујући паладијум и платину, наводе амерички медији.
Амерички медији предвиђају да ће укупни приход Русије од трговине сировинама вјероватно премашити 300 милијарди долара ове године, а то би могло да надокнади количину руских златних и девизних резерви, које су замрзнуте западним санкцијама.
Како наводи "Геополитка", чак и пословно прагматични и информисани Јапанци виде да је "враг однио шалу".
"Јаху њуз Џипен" наводи да ће смањење руске производње нафте, као посљедица ембарга, довести до смањења глобалних залиха за три до четири одсто и производње за око 30 одсто у односу на период прије почетка војне операције.
Дјелимична забрана увоза руске нафте, договорена у ЕУ, довешће до тога да ће руска производња бити још више смањена, што ће додатно оптеретити свјетско тржиште нафте.
На удару је и свјетска економија. Растуће цијене нафте такође ће повећати ризике за америчку економију и свијет у будућности, сматра јапански медиј.
Због тога није чудно да је јапански министар економије, трговине и индустрије Коичи Хагиуда истакао да се Јапан неће повући из нафтног и гасног пројекта "Сахалин два", у којем учествује заједно са Русијом, чак ни под притиском.
Вандана Хари, оснивач тинк-танка "Ванда инсајтс" са сједиштем у Сингапуру, наводи како скупи и грчевити напори ЕУ да обезбиједи алтернативне изворе за енергију узрокују болне поремећаје на глобалном тржишту и подстичу инфлацију.
"Вријеме је да самопроглашени арбитри о томе како би разне државе требале протестовати против руске војне операције у Украјини науче сагледати ситуацију у широким размјерима и дугорочно", поручује Харијева.