Анализа новог Закона о порезу на добит

Народна Скупштина Републике Српске на редовној сједници одржаној дана 29.10.2015. године усвојила је сет нових закона из области пореског права.

Аутори: Адвокатска фирма Сајић

Усвојени закони објављени су у „Службеном гласнику Републике Српске" бр. 94/15 од дана 16.11.2015. године, и то:
1. Закон о порезу на добит који ступа на снагу 01.01.2016. године;
2. Закон о одгођеном плаћању пореског дуга;
3. Закон о рачуноводству и ревизији Републике Српске, и
4. Закон о фискалној одговорности у Републици Српској, а који су већ ступили на праву снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику.

Законом о порезу на добит уређено је питање опорезивања добити правних лица у Републици Српској и страних правних лица која остварују приход у Републици Српској.

Под пореским обвезником у смислу Закона о порезу на добит сматра се:

1. Правно лице из Републике Српске за добит коју је остварило из било ког извора у Републици Српској, Федерације БиХ, Брчко Дистрикту БиХ или у иностранству,
2. Пословна јединица правног лица са сједиштем у Федерације БиХ или Брчко Дистрикту БиХ за добит коју оствари на територији Републике Српске,
3. Страно правно лице које обавља дјелатност и има стално мјесто пословања у Републици Српској, за добит која се односи на стално мјесто пословања,
4. Страно правно лице које остварује приход од непокретности које се налазе у Републици Српској, за добит која се односи на те непокретности, страно правно лице које остварује приход у Републици Српској, а није обухваћено тачкама 3) и 4 ), опорезује се порезом о одбитку,
5. Правно лице из тачака 1), 2) и 3) у случају да својом пословном дјелатношћу оствари губитак у тој пореској области.

Плаћања пореза на добит ослобођени су:

1. Централна банка БиХ
2. Органи и институције Републике Српске и јединице локалне самоуправе
3. Привредна друштва основана у складу са прописима о запошљавању инвалида
4. Јавне установе, овлашћени регулаторно-надзорни органи финансијског сектора, заводи, вјерске заједнице, политичке партије, синдикати, коморе, удружења, добровољна ватрогасна друштва, заједнице, савези, друштва, задужбине, фондације, као и сва друга правна лица која су регистрована за обављање недобитне дјелатности и која остварују приходе из буџета или јавних фондова, из спонзорства или донација у новцу или натури, чланарина, као и приходе од продаје или преноса добара, осим добара која се користе или су се користила за обављање дјелатности на тржишном основу.

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА

Пореску основицу за пореску годину чини разлика између опорезивих прихода и расхода који се одбијају за ту пореску годину, у складу са законом.

Ради утврђивања пореске основице врши се усклађивање прихода и расхода. У том смислу под опорезивим приходом се подразумијева укупан приход исказан у билансу успјеха, у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија, док се под опорезивим расходима подразумијевају расходи исказани као такви у билансу успјеха а према прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија.

Закон јасно дефинише који приходи и расходи се не укључују у обрачун пореске основице, односно како се врши умањење пореске основице.

Па тако расходи који се не признају при утврђивању пореске основице су:

1. Расходи који се не могу доказати вјеродостојним књиговодственим исправама ( које закон не дефинише ближе )
2. Камате због неблаговремено плаћених обавеза
3. Новчане казне, уговорне казне и пенали
4. Расходи принудне наплате јавних прихода
5. Расходи који се односе на неопорезиви приход у смислу овог закона
6. Губици на залихама због истека рока трајања залиха, као и расходи у вези са уништењем тих залиха
7. Исправка вјеродостојности појединачних потраживања од лица којима се истовремено дугује
8. Поклони и прилози дати политичким странкама и организацијама
9. Порез по одбитку који је обрачунат и плаћен на терет исплатиоца ( измјена у односу на прошли закон )
10. Губици утврђени директно у капиталу
11. Расходи од усклађивања вриједности имовине, која у складу са овим законом подлијеже амортизацији
12. Расходи који нису у вези са дјелатношћу коју порески обвезник обавља, осим ако ти расходи могу довести до остварења прихода по истом основу,
13. Расходи по основу усклађивања вриједности залиха.

У сврху умањења пореске основице могу се између осталог одбити расходи по основу резервисања, и то:

1. За трошкове у гарантном року
2. За трошкове обнављања природних богастава, уколико нису претходно укључена у набавну вриједност природног богаства
3. За задржане кауције и депозите, и
4. За накнаде и бенефиције запослених.

Умањење пореске основице се врши и по основу улагања у производњу и запошљавање. У том смислу обвезник који на територији Републици Српској изврши улагање у опрему, постројења и непокретности за обављање регистроване производне дјелатности има право на умањење пореске основице за вриједност извршеног улагања.

За разлику од старог закона у новом Закону о порезу на добит, код расхода који се признају не наводе се трошкови путовања, хране, смјештаја и дневница, као ни награде радницима.

Нови закон издатке за репрезентацију признаје само у износу од 30 % од трошкова који су документовани и ако њихов прималац није повезано лице, док се донације у хуманитарне сврхе признају само у износу од 3% од укупног прихода у тој години те више не постоји могућност да се износ донације преко овог износа пренесе у истом износу у наредних 5 година.

Такође, у односу на стари закон у којем су били признати расходи по основу датих стипендија студентима и ученицима до висине 75% од просјечне плате у РС, нови закон овај расход признаје само до износа на који се не плаћа порез на доходак.

Као посебан основи за умањене/повећање пореске основице узимају се капитални добици и губици. Исти представљају разлику између продајне цијене и усклађене основице имовине која се остварује продајом или трансфером на други начин сталних средстава или инвестиционе имовине. У смислу ове одредбе продајном цијеном се сматра уговорена цијена, односно тржишна цијена коју утврђује Пореска управа Републике Српске ако утврди да је уговорена цијена нижа од тржишне.

Под пореским губитком сматра се негативна разлика између прихода и расхода у поступку утврђивања пореске основице. Исти се преноси и надокнађује умањивањем пореске основице у наредних пет година.

Закон такође дефинише и порески третман статусних промјена и ликвидације. Па тако, ако наступи ликвидација пореског обвезника, добит или губитак утврђује се у периоду док траје поступак ликвидације и он се наставља на последњи порески период.

Такође, опрезују се и трансакције између повезаних лица, тзв. трансферне цијене. Под истим се подразумијева цијена настала у вези са трансакцијама средствима и стварањем обавеза између повезаних лица. У том смислу порески обвезник који има једну или више трансакција са повезаним лицима дужан је да утврди своју опорезиву добит на начин који је у складу са принципом „ван дохвата руке". За утврђивање усклађености трансакција између повезаних лица са принципом „ ван дохвата руке" користе се следеће методе.

1. Метода упоредиве цијене на тржишту
2. Метода цијене коштања увећана за уобичајну зараду ( метода трошкова увећаних за бруто маржу )
3. Метода препродајне цијене
4. Метода трансакционе нето марже
5. Метода подјеле добити
6. Било која друга метода ако није могуће примјена већ горе наведених метода.

ПОРЕСКА СТОПА

Порез на добит плаћа се по стопи од 10% на пореску основицу за ту пореску годину. Пореску годину за правна лица представља календарска година.

Порески обвезник дужан је Пореској управи поднијети пореску пријаву у року од 90 дана од дана завршетка пореске године, а у случају календарске пореске године најкасније до 31.марта текуће године за претходну годину.

Порез на добит плаћа се аконтативно, мјесечно, до десетог у мјесецу за претходни мјесец, а на основу података из годишње пореске пријаве за претходну пореску годину.

Правно лице које се први пут региструје као порески обвезник дужно је да поднесе пореску пријаву са процјеном добити до краја пореске године у року од 30 дана од дана почетка обављања пословне дјелатности.

ОПОРЕЗИВАЊЕ СТРАНИХ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА ПРИХОД ОСТВАРЕН У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Страно правно лице које обавља пословну дјелатност преко сталног мјеста пословања у Републици Српској плаћа порез на добит на пореску основицу која се односи на то мјесто пословања. У том смислу под сталним мјестом пословања закон подразумијева мјесто у Републици Српској гдје страно правно лице обавља дјелатност у Републици Српској у цијелости или дјелимично.

Пореска основица се утврђује у складу са овим законом, и то тако да се:

1. само приходи који се односе на стално мјесто пословања укључују у утврђивање пореске основице
2. само расходи који су у вези са приходима тог сталног мјеста пословања укључују у расходе који се одбијају.

Уколико страно правно лице остварује приход од непокретности које се налазе у Републици Српској исти плаћа порез на добит која се односи на ту врсту прихода.

У том смислу приход на непокретност укључује:

1. Приход од изнајмљивања или других права за кориштење непокретности које се налазе у Републици Српској
2. Добитак од преноса права власништва или другог права у вези са непокреностима које се налазе у Републици Српској
3. Добитак од преноса акција страног правног лица, уколико је већи дио вриједности имовине тог лица непокретност која се налази у Републици Српској, и
4. Приход остварен од искоришћавања природних ресурса који се налазе у Републици Српској, укључујући добитак од преноса било ког права који се односи на те природне ресурсе.

ПОРЕЗ ПО ОДБИТКУ ОД ПРИХОДА КОЈЕ СТРАНО ПРАВНО ЛИЦЕ ОСТВАРИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Порез по одбитку обрачунава се и плаћа при исплати прихода страном правном лицу примјеном стопе од 10% на износ прихода страног правног лица, а изузетно се плаћа по стопи од 5% при исплати прихода од дивиденде и удјела у добити, уколико уговором о избјегавању двоструког опорезивања није другачије одређено.

Изузетно, порез по одбитку се обрачунава и плаћа при исплати прихода од дивиденде и удјела у добити страног правног лица примјеном стопе од 5% на износ од тог прихода, уколико уговором о избјегавању није другачије одређено.

Порез по одбитку плаћа се на исплате прихода страном правном лицу, и то како слиједи:

1. дивиденде и удјеле у добити
2. камате
3. накнаде по основу ауторског права и сродних права и права интелектуалне својине
4. за извођење естрадног, забавног, умјетничког или спортског програма у Републици Српској
5. за истраживање тржишта, рекламу и промоцију, руковођење, консалтинг, пореско и пословно савјетовање, ревизорске, рачуноводствене и правне услуге
6. за премије осигурања за осигурање или реосигурање од ризика у Републици Српској
7. за телекомуникационе услуге између Републике Српске и стране државе, и
8. за закуп покретне имовине.

Порески обвезник из Републике Српске који исплаћује страном правном лицу горе наведене приходе дужан је да одбије порез из износа прихода страног правног лица и да одбијени порез уплати на рачун јавних прихода Републике Српске. Исплатилац је дужан да поднесе пореску пријаву у року од 90 дана, а иста мора обухватити податке о сваком правном лицу у чије је име извршено одбијање пореза за ту годину ( назив страног правног лица и земља његовог пословања, врста и укупан износ прихода, износ обрачунатог пореза и износ уплаћеног пореза по одбитку ).

ОТКЛАЊАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА

Уколико порески обвезник остварује приход у страној држави, а приход се опорезује и у страној држави и у Републици Српској, у том случају се порез плаћен страној држави, било непосредно плаћен или по одбитку, одбија од пореза на добит предузећа у Републици Српској, уколико такво правно лице из Републике Српске не изабере да се порез у иностранству третира као расход који се одбија приликом утврђивања пореске основице за пореску годину.

Наведено умањење пореза на добит на плаћени порез у иностранству не може бити већи од износа пореза на добит утврђеног примјеном стопе пореза на добит наведеног правног лица за ту пореску годину у Републици Српској.

Међутим, уколико порески обвезник остварује добит из другог ентитета или Брчко Дистрикта БиХ, порез на добит који тај порески обвезник треба да плати у вези са том добити умањује се за износ пореза који је платио или треба да плати на тај приход у другом ентитету или Брчко Дистрикту БиХ. Исти не може бити већи од пореза који би иначе платио за тај износ добити у Републици Српској.

За избјегавање двоструког опорезивања резидент је дужан у моменту исплате прихода страном правном лицу доставити доказ Пореској управи о стицању права на ослобађање плаћања пореза. Новина у односу на стари закон је да се забрањује пореском обвезнику да исплати дивиденду или добит уколико на дан исплате има неизмирених доспјелих пореских обавеза.