Александар Ђокић: Будућност двије Украјине у садашњим фиктивним границама
На брифингу Центра за контролу националне одбране Руске Федерације при Генералштабу армије РФ, генерал-пуковник Михаил Мизинцев означио је украјинске области (илустроване на карти) као наклоњене Русији.
У питању су Запорошка, Дњепропетровска, Черниговска, Харковска, Херсонска, Николајевска, Одеска, Полтавска, Сумска, Кировоградска, Черкашка, Кијевска и Житомирска (Донбас у МО РФ већ не сматрају делом Украјине).
Судећи по току војне операције (напредовање је тренутно паузирано на свим фронтовима осим на Донбаском, што не зависи само од украјинског отпора, већ и од реорганизације и опскрбљавања руске армије) и санкционом удару (конзервативне процене су пад руског БДП од 8%, инфлација од 20%, озбиљни проблеми са увозом неопходне робе и делова, читавим ланцем снабдевања што са собом у предстојећим месецима повлачи дефицит производа), кулминација оба процеса очекује се у другом кварталу ове године, највероватније у мају.
Врло је вероватно да су ове области које је Министарство одбране РФ означило као пријатељске реално остварљив циљ на коме ће се рат и зауставити (једини џокер може бити напад Белорусије на Украјину, али засад нема назнака да је Лукашенко на то спреман). Након завршетка ратних дејстава, међутим, не види се политички излаз из актуелне ситуације. Мало је вероватно да ће украјинске власти потписати капитулацију, у томе их не подржава консолидовани Запад. Изгледније је да ће Запад наставити да признаје садашњу украјинску власт и ако под њеном контролом остану само области западно од Дњепра које руска армија неће заузети.
То значи да ће постојати минимум две Украјине, ону коју признаје Запад и ону коју признаје Русија (у границама као на карти). Пошто неће бити никаквог мировног споразума, без обзира на заустављање активних војних дејстава поставља се питање да ли ће уопште доћи до ублажавања санкција Запада против Русије чак и после фактичког окончања рата. Запад ће немогућност Русије да заузме целу Украјину представљати као њен пораз и покушаће свим инструментима да удари на њена слаба места у економији у жељи да изазове револуцију. Руске власти ће тврдити да је од почетка интервенције граница која ће бити успостављена и била циљ, то јест прогласиће победу.
Шта ће се даље дешавати и са Западом и са Русијом зависиће од других сила, од њиховог понашања. Да ли ће Кина у потпуности стати уз Русију и компензовати њене економске губитке и тако је спасити? Да ли ће таква одлука Кине повући са собом озбиљне санкције Запада или не? Да ли ће због те одлуке и тих санкција реизбор Си Ђинпинга унутар комунистичке партије Кине који се очекује на јесен бити доведен у питање (и у КПК постоје сукобљене фракције)? Да ли ће се на крају тог ланца Си Ђингпинг одлучити за инвазију на Тајван како би консолидовао своју позицију у Пекингу и нанео озбиљан политички и економски удар САД?
Да ли ће нека трећа сила, попут Ирана, одлучити да је ово добар тренутак да започне рат на Блиском истоку и крене у изградњу своје теократске империје? Сви могући ратови, чак и после окончања украјинског, имају потенцијал да сруше глобалну економију, то јест да баце читав свет у хаос. Хаос ће, наравно, изродити нове ратове. Сједињене Америчке Државе више нису у стању да гарантују мир на глобалном нивоу, оне војним путем то не могу да спроведу.
После Русије, без обзира на санкционе мере, за очекивати је да ће се друге силе такође одважити да зграбе шта могу сада када светски полицајац више није способан да реагује.