Зашто Хрвати не присвајају Миланковића, кад су већ присвојили Теслу?

Два славна ученика осјечке гимназије, Мији Кишпатићу, природословцу и академику, те Милутину Миланковићу, геофизичару и астроному, биће одате почасти, али на различитим мјестима.

четвртак, децембар 13, 2018 / 17:45

Кишпатићева биста биће постављена у Ронделу ученика гимназија у Осијеку, у Перивоју хрватских великана, малом парку испред славне осјечке средње школе. Миланковићу се постављање бисте планира 12. децембра у родном мјесту Даљу, надомак Осијека, када се планира научни скуп проводом 60. годишњице његове смрти.

Осим Кишпатића, бисте у близини осјечке гимназије имају научници Лавослав Ружичка и Владимир Прелог, је бискуп Јосип Јурај Штросмајер. Али је нема Миланковић, иако је задужио свјетску науку и похађао ту школу. Да тако треба и да остане сматра Дружба Браћа Хрватскога Змаја, која Кишипатићеву бисту придружује већ постојећим. Разлог је један и једноставан – Миланковић је Србин.

Професор емеритуса Антун Туцак, предсједник Организационог одбора Дружбе Браћа Хрватског Змаја, каже да је према статуту Дружбе видљиво коме се се подижу споменици, спомен бисте и спомен-плоче

Члан 5. статута Дружбе стоји да је сврха удружења ”проучавање повијести хрватскога народа, његовање и оживљавање успомене на славне и важне догађаје из хрватске прошлости те на знамените и заслужне Хрвате, као и указивање на хрватске доприносе еуропској умјетности, знаности и култури те на повијесне заслуге хрватскога народа у обрани кршћанства”.

Занимљиво је да се етничка искључивост односи само на Србе, јер су постављене бисте Штросмајеру, потомку њемачког војника, док је Ружичкин отац чешког, а мајка њемачког поријекла. Владимир Прелог је рођен у Сарајеву, а његова мајка имала је дјевојачко презиме које није указивало на словенско поријекло.

Имајући у виду да државна политика данашње Хрватске није гадљива на присвајање, како се то види на примјеру Николе Тесле или Руђера Бошковића, није јасно због чега не приграбе и Миланковића. Отежавајуће је једино то што је за разлику од Тесле или Бошковића, који су се остварили на територијама других држава, Миланковић радио у Београду.

Аутор до сада најпрецизнијег календара који користи један дио православних цркава (људи грешком мисле да Грци користе грегоријански календар, уствари користе Миланковићев) није морао да иде у друге земље, да би теоријски развио Канон осунчавања Земље, те теоријски објаснио дуготрајне климатске промјене на Земљи. Са ова два капитална доприноса свјетској науци стекао је углед, и у његову част су именовани један кратер на Мјесецу, један на Марсу, те један астероид.

У Даљу, у којем је сахрањен, састали су се 2016. Колинда Грабар Китаровић и Александар Вучић, и том приликом је у име побољшања односа договорено постављање Миланковићеве бисте. Прва идеја је била да се то уради у Осијеку, а Миланковићевом придруживању великанима осјечке гимназије успротивила се – Дружба хрватскога змаја.

Ко зна што је то добро. Но вриједи рећи и неку ријеч о Дружби. Иако има необично име, у питању је удружење које се жели накачити на оно што је и у Србији јако популарно, негдје на граници субкултуре и општег тока – витешки Ред змаја. Дружба је основана 1905 (постојала до 1945, те обновљена 1990.) а као узор су се позивали на витешки ред који је постојао у средњем вијеку, са циљем одбране хришћанске Европе од ислама. Као тог реда оснивач се спомиње угарски краљ Сигисмунд, кога Хрвати називају хрватско-угарским краљем, што је био таман колико су и турски султани били српски цареви.

Занимљиво је да је повељу о оснивању реда (или обнављању уколико је то учињено по неком старијем узору) из 1408. први потписао Стефан Лазаревић, а испод њега Сигисмунд. Тај податак може да говори у прилог томе да је Стефан био оснивач, али и ако то ставимо под знак питања, то и даље говори о угледу који имао српски деспот у средњевијековној Европи. У питању је несумњиво највећи српски витез, кога на жалост српска епика и памћење није ставила на то мјесто, већ на њега поставила Марка Краљевића и Милоша Обилића.



Оставите одговор