10 РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛЕТИ НОВАКА ЂОКОВИЋА
Наравно, ако изузмемо то што побјеђује. ЗАТО ШТО сад сви знамо да криза у Србији није тек тако. Борис и његови нису имали времена да се баве Србијом јер су правили Новака. ЗАТО ШТО сад долазе бољи дани јер је Новак решење за све. Зато што ће Европска комисија у октобру да каже: „Хмм, Србија? […]
Наравно, ако изузмемо то што побјеђује.
ЗАТО ШТО сад сви знамо да криза у Србији није тек тако. Борис и његови нису имали времена да се баве Србијом јер су правили Новака.
ЗАТО ШТО сад долазе бољи дани јер је Новак решење за све. Зато што ће Европска комисија у октобру да каже: „Хмм, Србија? Али добро, све за Новака!"
ЗАТО ШТО после Вимблдона не можемо да се одбранимо од инвеститора који су раније бежали од Србије. Али пошто је власт пронашла Новака…
ЗАТО ШТО ће сви мостови, школе и улице да добију Новаково име. И што остане, по једно од тога, за све жуте који су правили Новака на оваквој скупоћи.
ЗАТО ШТО без Новака ко зна кад ћемо у ЕУ, а с њим смо већ ушли, само што смо тупави па не капирамо.
ЗАТО ШТО нема бољег од Новака да очисти криминал и корупцију. Све у склопу акције „Очистите Србију".
ЗАТО ШТО за Србију нема зиме. И када у њој остане још само један запослени, не брините, то ће бити наш Новак.
ЗАТО ШТО су жути открили свету шта је Србија. Сви они су Новак, а сви који нису жути су генерал Младић. Па нека свет види шта ће.
ЗАТО ШТО би само Новак могао да замени Бориса на месту председника. Чим се овај још мало изигра.
ЗАТО ШТО ће на крају РТС да објави да не постоји никакав Новак Ђоковић. То је само псеудоним Бориса Тадића, који није хтео да се експонира. Из скромности.
Зато што је престао да једе леба, и постао најбољи. То ће тадић искористити у кампањи, зашто Срби и не треба да једу више него сад
„Sportski spektakl predstavlja vrhunac sportske estetike. Režiranje spektakla najviši je oblik manipulacije ljudima upotrebom najsavršenijih tehničkih sredstava i naučnih metoda. Suština sportskog spektakla je dizanje marginalnog na nivo sudbinskog, da bi se marginalizovala suštinska društvena pitanja i njihovo „rešavanje“ prepustilo plutokratiji. Sport se uvek prikazuje u idealizovanom svetlu, budući da je otelotvorenje osnovnih principa na kojima se zasniva vladajući poredak. Istovremeno, spektakl postaje reklamno pakovanje sportske robe, što znači tržišni oblik pojavljivanja principa na kojima se zasniva kapitalizam. Smisao savremenih sportskih predstava nije da proizvedu religiozni odnos gledalaca prema vladajućim vrednostima postojećeg sveta, na čemu je insistirao Kuberten, već da im pruže mogućnost za (prividno) bekstvo iz svakodnevnog života. Glavna uloga sporta nije više da bude pokazatelj razvojne snage vladajućeg poretka i u tom smislu nosilac „progresa“, već da se obračuna s (kritičkim) umom i izvrši depolitizovanje potlačenih. Smisao sportskog spektakla nije da stvori telesno i duhovno aktivnog čoveka, već profitabilnog „gledaoca“ koji će, u neradnom vremenu, biti prikovan za TV ekran, ili će „slobodno vreme“ provoditi na stadionu i u sportskoj hali. Sa ideološke, prešlo se na psihološku ravan: sportski spektakli služe da zaslepe i „pacifikuju“ ljude. „Grandioznost“ spektakla srazmerna je životnoj bedi u kojoj se nalazi sve veći broj ljudi. Sve se čini da se obezvređeni čovek zaseni blještavim sjajem i pruži mu mogućnost da „doživi“ da učestvuje u nečem „velikom“ i pobegne iz svakodnevnog sivila. „Veličanstvena“ dimenzija „pobednika“ druga je strana ponižavajućeg društvenog položaja „gubitnika“ (radnih slojeva). Vladajući establishment kapitalizma odbacio je ideju o „srećnom svetu“ koja je gotovo dva veka bila glavni ideološki mamac za potlačene radne „mase“. Umesto obećanog „boljeg života“, obespravljenima se „nude“ sve krvaviji sportski spektakli kao kompenzacija za sve krvaviji život – koji treba da ga „pomire“ (Kont) sa postojećim svetom i spreče ga da postane svestan vladajuće (destruktivne) tendencije razvoja sveta. Stadion, kao najautentičniji prostor duhovnog ropstva savremenog čoveka, postaje „prostor slobode“ i „oaza sreće“ gde savremeni cezari sede u „počasnim ložama“ ne da bi gledali borbe savremenih gladijatora, već da bi se uverili da su „mase“ obespravljenih (još uvek) pod kontrolom.“ http://www.borenje.info/baza-znanja/razno/sport-i-umetnost-prvi-deo.html
„Naravno, u svim tim mejnstrim medijima od izbijanja ekonomske krize, nijedanput nije mogao da se vidi žestok naslov, kao recimo u italijanskoj „Gazeti delo sport” o „sramoti i poniženju” Italijana posle ispadanja sa Svetskog kupa, upućen političkoj i finansijskoj eliti koja je odgovorna za gubitak miliona radnih mesta. Neverovatno, ali uspeli su da dovedu narod da ne oseća poniženje koje mu nanose država i politika, koje nisu u stanju da im obezbede ni najosnovniju egzistenciju, već da diže glas tek kada njihova reprezentacija ispadne sa nekog velikog takmičenja.Najstrašnije je kad je običan čovek doveden do toga da njegova najelementarnija osećanja ponosa i stida zavise od nekog ili nečeg drugog, a naročito ako je to nešto drugo najobičnija igra, ili sportski rezultat. Ova društvenopolitička alatka je danas najveći civilizacijski poraz običnog čoveka.“ http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Od-idola-do-veleizdajnika.lt.html
ШикуљакM, 10.07.2011. 18:46:29
Богами, звучиш као пророчица из Делфа!:D
Гледам неки дан једну Петричићеву карикатуру;
Сједи Борат Тадић и помно прати меч на тв-у, Новак наравно. Над главом му школски „интимус“ и савјетник за медије Срле Шапер забринуто суфлира: “ Шефе, да и ми пробамо ту глутенску дијету?“
Е сад, с правом се поставља питање да ли је дијета само за жуте или за све Србе па и оне младићевце…?B-)
„Zašto je Noletov uspeh poučan za naše društvo u propadanju? Prvo, Nole je pokazao da se radom, odricanjem, štednjom, mukom, naporom, istrajnošču i voljom može postići svetski uspeh. I to sve sam, bez pomoći države. Na sve to, naravno, dolazi i talenat. Ali, talenat sam po sebi ne može doneti slavu ako nema velikog rada. Kako živimo u društvu u kome se favorizuje nerad, prevara, malverzacija i špekulacija, gde su glavni junaci politički ološ, prevaranti tajkuni, kriminalni tipovi i silikonske pevaljke, koji postaju estradni cirkusanti naše palanke, onda je svetski uspeh Noleta dokaz da se poštenim radom i velikim naporom, ipak, jedino stiže do zvezda. „
http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=8517:nole&catid=104:komentari&Itemid=69
„Zašto bi učio kada ti roditelji mogu da kupe diplomu? Zašto bi bio pripravnik, kada možeš da budeš potpredsednik vlade, ministar ili guverner, bez znanja i bez radnog iskustva?
Zamislite da pobednik Vimbldona bude čovek koji ne zna da drži teniski reket u ruci, koji nikada nije izašao na teren i koji je samo igrao badminton. Da li je to moguće? Nije.
……Da li je moguće da postaneš prvi reket sveta tako što ćeš spinovati javnost da si najbolji, dok budeš gubio sve partije? Ni to nije moguće. To je moguće samo kod nesretnog Borisa Tadića koji je umislio da je najbolji regionalni igrač, dok gubi sve političke utakmice.“
и баба краљица се сјетила жутих па позове њиховог шефа да гледа „свог“ Новака!
Neki su vec ranije prepoznali Noletov potencijal:
Da ne zalutate u gradu postoji Trg sa malom crkvom, ulice sa svojim imenima: Brus Lee, Maradona, Ivo Andric, Bojan Stupica, Novak Djokovic.