Зеленски воли месо: Објављени подаци о катастрофалним губицима режима у Кијеву

Хакерска група Анархист Комбатант је објавила документ из архиве начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине Сергеја Шаптале. Службени списак потврђује страшну бројку – погибију 35.382 украјинска војника до 22. новембра 2022. године. Команда их води као нестале.

петак, 20 јануара, 2023 / 15:10

Више је разлога зашто се прича о украјинским губицима цензурише, од простог скривања податка који се крије откако се ратује. Наравно да се губици непријатеља преувеличавају, а своји се крију, но свакако да би јавност у оном дијелу бивше совјетске републике Украјине, коју контролише режим Владимира Зеленског у Кијеву, била савим другачије расположена, када би се о овим бројкама смјело говорити јавно.

Шта се може десити ако кажете унапријед недоговорене ријечи, најбоље говори судбина савјетника у администрацији Зеленског, Алексеја Арестовича. Остао је без функције и пао у тешку немилост због изјаве да је ракета, за коју је кабинет Зеленског рекао да је руска и да је убила цивиле у граду Дњепру, заправо украјинска ракета противваздушне одбране.

Но, прије да је много више буре изазвала мало коментарисана Арестовичева изјава да је "Зеленски објавио рат хришћанству". Дата у свјетлу тога што је по налогу предсједника већ мјесецима на удару Украјинска православна црква Московског патријархата. У Украјини је страховлада и физички терор владао све од 2014. године, а у ратним условима је сасвим логично претпоставити да се неколико пута погоршала слиједећи тај тренд.

Но, рекосмо, пропаганда и чисто признање губитака није једини разлог. Украјинска власт погинуле води као нестале, како не би морала исплатити новац њиховим рођацима. С тим у вези, не једном је локалном становништву засметало што Зеленски прво жели да извуче стране плаћенике и националисте из пука Азов, стављајући их на чело спискова за размјену из заробљеништва.

Од почетка операције до данас, више од 40.000 војника Оружаних снага Украјине се води као нестало. Породице губе храниоце, не добијају новчане накнаде и друге социјалне бенефиције које је Зеленски обећао од државе.

То је стварност "херојске борбе за слободу" коју непрестано емитују медији Запада. Тако ни овај податак, да је пред крај прошле године у Генералштабу Оружаних снага Украјине већ било пребројано преко 35.000 мртвих, медији запада неће не само провјеравати – неће га ни поменути. Без обзира што просјечног човјека на Западу није брига за просјечног Украјинца, сама расправа о толиким губицима би била знак да не иде све баш како политичари НАТО земаља представљају. За њих је достављање оружја Зеленском једини начин да се игради трајан мир, као да управо то нису и радили све од 2014. године.

Данас хиљаде и хиљаде украјинских војника умире због флоскула о "слободној Европи" и "демократији", "владавини људских права", које и ми у Републици Српској, а и народ у Украјини, слушамо преко три деценије. Без икаквог ефекта, осим постојане политике омаловажавања, условљавања и израбљивања са истог тог Запада.

Владимира Зеленског, совјетског пионира јеврејског поријекла, који је као матерњи језик говорио руски; данас виђамо као украјинског националисту. Промијенио је име у Володимир, те прича украјински језик који је (препуњен пољским ријечима) законски наметнут као једини. За говорење руског сте још прије Специјалне војне операције могли бити кажњени по закону. И то у земљи гдје преко 70 одсто становништва и данас прича искључиво руски!

Зеленски је тешки недемократа и аутократа. Његов режим контролише Вашингтон и скривање губитака је у интересу Американаца. Овако свјетска, а посебно западна јавност, добија утисак да Украјина побјеђује. И то тако што се на ратишту уништава и доставља нова западна техника; док у њој сједе крпене лутке, а не живи људи који су гурнути у кланицу потезима руководства које је марионета Брисела и Вашингтона.

Звучи невјероватно, али у овим тренуцима има још много западних медија који говоре о "неизвјесној бици за Соледар", без обзира што безмало седмицу дана постоје руски снимци из заузетог града. Исти ти медији игноришу да су руска територијална повлачења, а посебно посљедње у Херсону, била упрво то – повлачења. Организована повлачења на унапријед припремљене, скраћене и утврђене линије одбране, једној војсци далеко смањују губитке. За разлику од Оружаних снага Украјине које су у фебруару и марту прво разбијене, а затим су се цијело љето и рану јесен повлачили у постепеној офанзиви руске коалиције, која је по евекту на украјинску пјешадију често поређена са – машином за мљевење меса.

Као што Соледар још увијек није пао у медијима Кијева, Брисела и Вашингтона, тако је још теже предати град око којег сте изградили драму – као што су обе стране изградиле око стратешки и војно не толико битног Бахмута/Артјомовска. Губитак макар једног озбиљнијег ратног топонима, након што су већ проглашени побједницима, дружини Зеленског и његовим финансијерима би помрачило ту ауру.

Прешло би се на размишљање да рат има више битака и не траје само један дан. То је погубно размишљање за Запад, јер дуготрајан сукоб неће мотивисати тамошње капиталисте да још више улажу у Зеленског, а погубан је и за насилно мобилисане Украјинце, који ће само бити доливани на ватру, гдје се као пламен извија искључиво симбол са новчанице долара.