Зашто БиХ не треба да склопи гранични споразум са ЦГ?

Почетком јуна ове године премијери Црне Горе и БиХ у Сарајеву парафирали су уговор о државној граници, а државне комисије БиХ и ЦГ потписале су уговор о граници. Требало би да уследи процес ратификације овог уговора.

Пише Горан Николић

Међутим, било би погрешно да БИХ не покуша да границе са ЦГ реши арбитражом или пред Међународним судом правде у Хагу. Нарочито би власти Републике Српске требало да инсистирају на овом питању, за почетак блокирањем ратификације у парламентарној скупштини БИХ, јер би логиком ствари реон Суторине од 75 км2 припао општини Требиње. То би се могло учинити и у оквиру спора коју воде ЦГ и Хрватска око границе на Превлаци. Нпр. морске границе између Словеније и Хрватске успостављене су након припајања тзв. Зоне Б СФРЈ 1954. и као такве затечене приликом распада СФРЈ. Подручје од око 26 км2 у тзв. Савудријској вали, било је у саставу Хрватске, али га Словенија ипак тражи назад. За мирно решење овога спора, две државе су се сагласиле о арбитражи. Поред тога, чини се сасвим реалним да ће Хрватска питање границе са Србијом на Дунаву покренути пред улазак Србије у ЕУ, највероватније путем арбитраже. Наиме, те су границе формиране на основу катастарских општина из периода Аустро-Угарске, а потом је Дунав мењао ток, тако да Хрватска потражује делове територије на левој обали данашњег тока Дунава (које Србија данас контролише).

ОУН су 1992. утемељиле четворочлану Арбитражну комисију за питања граница међу бившим југословенским републикама, на челу са Бадинтером. Комисија је закључила да су копнене границе међу републикама оне које су затечене на дан признања државности, док морске границе бивше републике морају решавати међусобним споразумима или арбитражом.

У разграничењу БИХ и ЦГ остаје спорно питање Суторине, које је више пута потезано од стране БХ политичара. Наиме, након избора 2006. чланови Председништва БиХ, Жељко Комшић и Харис Силајџић, изјавили су да ће наредити новоформираној влади ФБиХ да пред Међународним судом покрене процес арбитраже и повратка Суторине БиХ, али то се то није догодило (иначе, процедура налаже да то питање треба да покрене Председништво БИХ, а даље поступке разматрао би Савет министара БИХ). Враћање Суторине тражио је и бивши градоначелник Требиња Божидар Вучуревић, као и владика Григорије (‘Ми живимо овдје неколико километара ваздушно далеко од мора, а немамо приступ мору; не постоји нигдје на свијету тако далеко, тако драстично одвојено залеђе од приморја’).

Индикативна је студија Туно-Мулахусић-Козличић-Орешковић (2011) . Наиме, на мапама рађеним од средине 17. до средине 20. века административне и државне границе у реону Суторине су недвосмислене и показују јасне доказе о припадности ове територије БИХ (заједно са изласком на Јадран од 7 км).

Шта су аргументи БИХ?

Територија БиХ је била међународно одређена на Берлинском конгресу 1878, а то значи и с подручјем Суторине с две политичке општине: Крушевица и Суторина. По попису 1931. у општини Приморје са катастарским општинама Крушевица и Суторина било је 2053 становника, а припадао је срезу Требиње те мостарској области. Међутим, министар унутрашњих послова Краљевине Југославије донео је Уредбу крајем 1936. којом се општина Приморје издваја из требињског среза и припаја среској испостави Херцег Нови которског среза, што је касније послужило као основ ЦГ да то подручје задржи.

Међутим, председништво АВНОЈ-а је на седници од 24. фебруара 1945. територију БиХ дефинисало у границама одређеним Берлинским уговором из 1878. Поред тога, у члану 13 Устава НР БиХ од 31. децембра 1946. пише: Границе НР БиХ не могу се мијењати без пристанка НР БиХ. Да су службене границе БИХ, према одлуци Президијума АВНОЈ-а из 1945. све до почетка 1948, биле оне које су утврђене на Берлинском конгресу биће потврђено и у одлукама Комисије за границе из 1947. и 1948. Битно је да је нова држава инсистирала да се правни прописи који су били на снази у часу непријатељске окупације укидају уколико су у супротности са тековинама народноослободилачке борбе, с декларацијама и одлукама АВНОЈ-а и земаљских антифашистичких већа појединих федералних јединица и њихових представништава.

Једна претпоставка је да се Ђуро Пуцар сагласио са заменом територија те да је Црној Гори уступљено подручје Суторине, а да су у замену добијени планинско село Вучево и прашума Перучица, које су ушле у састав општине Србиње. О томе је Дедијер (Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита) написао: Вјешти Блажо Јовановић, адвокат по професији, у току једног разговора убиједио је Ђуру Пуцара-Старог, па је Суторина припала Црној Гори, а нова граница, сада са Хрватском, која је добила дубровачку ривијеру, постављена је на Дебелом Бријегу. Међутим, прича према којој је Блажо Јовановић од Ђуре Пуцара-Старог затражио да не потеже питање поврата подручја Суторине БИХ и да се он с тим сагласио је вероватнија (Мулић, 2013).

Може се закључити да је постојао неписани договор о прећутном препуштању подручја бивше политичке општине Приморје Црној Гори. Међутим, не постоји никакав међудржавни уговор између БиХ и ЦГ о уступању Суторине ЦГ (нити скупштинске ратификације), а евентуални усмени договори политичких руководилаца у међудржавним односма немају никакву правну снагу.