Вучић ожалио Ђинђића у дворишту Владе Србије
Премијер Александар Вучић данас је у име Владе Србије поводом 13 година од убиства премијера Зорана Ђинђића положио вијенац на спомен-плочу у дворишту Владе. Полагању вијенца присуствовали су и чланови Владе Србије у техничком мандату. Бивши предсједник Владе и лидер Демократске странке /ДС/ Зоран Ђинђић убијен је прије 13 година на улазу у зграду Владе […]
Премијер Александар Вучић данас је у име Владе Србије поводом 13 година од убиства премијера Зорана Ђинђића положио вијенац на спомен-плочу у дворишту Владе.
Полагању вијенца присуствовали су и чланови Владе Србије у техничком мандату.
Бивши предсједник Владе и лидер Демократске странке /ДС/ Зоран Ђинђић убијен је прије 13 година на улазу у зграду Владе Србије.
Осим чланова Владе, 13. годишњицу убиства полагањем цвијећа и одавањем поште обиљежиће и чланови некадашње владе Зорана Живковића, ДС и Либерално демократска партија.
У организацији ДС биће одржано и финално такмичење у бесједништву у Ђинђићеву част, а у Студентском културном центру биће изведена представа "Убити Зорана Ђинђића" Рајка Ђурића и Златка Паковића.
ЛДП ће као и сваке године организовати "Шетњу за Зорана". Шетња ће почети у 11.00 испред централе ЛДП-а, одакле ће кренути ка дворишту Владе Србије гдје ће бити положени вијенци на мјесту гдје је Ђинђић убијен.
Колона ће наставити ка Новом гробљу у Београду гдје ће грађани одати почаст некадашњем премијеру Ђинђићу.
Због организовања убиства Ђинђића на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек. На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац убиства и бивши Улемеков заменик. Политичка позадина убиства Ђинђића још није откривена.
Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. За собом је оставио супругу Ружицу и двоје деце.
Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане који су се супротстављали ауторитарном режиму.
По завршетку студија, нигдје у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Њемачку, гдје је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек послије 12 година и пада Берлинског зида.