Визуелна Српска (4)

Умјетност као посљедица трансформације друштва – пресјек савремене визуелне сцене у Републици Српскоj.

Пише: Жана Вукичевић

Код умјетника из РС присутна је и потреба за одређивањем сопствене позиције и перспективе као стваралаца у односу на систем умјетност изван граница БиХ.

Доминира свијест о изолованости, маргинализацији и немогућности искорачивања из замршеног и самоограничавајућег унутрашњег поља политичких међуодноса, који су, између осталог, резултирали појавом двије умјетничке сцене и неодређеном културном политиком којом би се дефинисала визуелна продукција и стратегије њеног презентовања на државном нивоу.

У таквим околностима, промоција савремене умјетности из БиХ на свјетској културној мапи, остаје препуштена индивидуалним напорима појединаца и тежњама невладиних организација.

О томе говори рад „Умјетност Босне и Херцеговине је у границама Босне и Херцеговине“ (2006) Весе Совиља (из Бање Луке), професора на бањалучкој Академији умјетности, који је својим педагошким дјеловањем значајно утицао на млађу генерацију умјетника.

Сачињен је од принта територијалне границе БиХ на празној бијелој површини и краћег текста: „Умјетност Босне и Херцеговине је у границама Босне и Херцеговине, безгранично, енормно умножавам ограничене границе (…) продукција је без подршке, постпродукција је без подршке, без подршке умјетник и даље остаје у територијалним границама…“.

У овим изјавама садржана је лична судбина аутора, формираног у неоавангардној клими некадашње југословенске умјетничке сцене 80-их година прошлог вијека као један од њених најдаровитијих представника, а чији је професионални успон пресјечен избијањем рата и вишегодишњом изолацијом, али и дат реални приказ стања у БиХ као цјелини када се говори о систему умјетности, односно његовом непостојању.

„Имагинарни павиљон БиХ“ назив је пројекта – акција које је група Тач.ка (из Приједора) реализовала у периоду од 2007. до 2009. године бавећи се проблемом непостојања БиХ павиљона на свјетским смотрама савремене умјетности какво је Бијенале у Венецији. Прва акција „Тачка на неучествовање БиХ на Венецијанском бијеналу“ изведена је 2007. године као вид протеста на дату ситуацију и покушај симболичког конструисања БиХ павиљона.

Чланови ове групе су посјетили 52. Бијенале и документовали своје интервенције које су подразумијевале монтирање или уметање црне картонске тачке, промјера 80 cm, у просторе неких од павиљона, на начин да са изложеним дјелима кореспондира на формалном и значењском нивоу, па је путања интервенисања од једног до другог рада била симболички чин уцртавања имагинарног БиХ павиљона.

Ова акција је потом презентована изложбом у Универзитетском кампусу у Бањој Луци, гдје је на улазу у изложбени простор постављен натпис „Босна и Херцеговина“, као што се обиљежавају државни павиљони на Венецијанском бијеналу, али је резултирала наредбом универзитетског руководства да се са овог објекта скине натпис који је потенцијално идеолошки споран и непожељан.

Управо оваква реакција је један од симптома ширег политичког контекста из којег произилази и вишегодишња немогућност, неспособност или недовољна заинтересованост надлежних институционалних структура у оба ентитета за проналажењем модела којим ће се визуелна умјетност настала у БиХ презентовати на иностраној сцени.

Обзиром да током двије године, до сљедећег Бијенала, проблем неучешћа и даље није ријешен упркос покренутим полемикама и критичким иступима у јавности, група Тач.ка је 2009. године реализовала још једну акцију под називом „Можете ли замислити БиХ павиљон на Венецијанском бијеналу?“ у којој су више од 40 случајно одабраних пролазника и запосленог особља на Бијеналу питали да им покажу како да дођу до БиХ павиљона.

Сви испитаници су били спремни да пруже помоћ у сналажењу и увјерени да такав павиљон постоји, обзиром да је представљање на Бијеналу доступно свим свјетским државама, чиме се додатно подвлачи апсурдност чињенице да БиХ годинама није ријешила унутрашње организацијске баријере да би својом умјетношћу била заступљена на овој значајној манифестацији.

———————————————————

*Текст је настао у склопу пројекта Criticize This! који организују Културтрегер и Курзив из Хрватске, SEEcult.org и Бетон из Србије, те Плима из Црне Горе. Пројекат се реализује у склопу програма "Култура 2007-2013" Европске комисије. Садржај ове публикације искључива је одговорност организатора пројекта Criticize This! и ни на који начин се не може сматрати да одражава гледишта Европске уније.