Украјинци већ седмицу дана држе положаје на источној обали Дњепра у Херсонској области
Борбе Оружаних снага Русије и ваздушно-десантних група Оружаних снага Украјине у Херсонској области трају више од седмицу дана. Међутим, ОСУ још немају већег успјеха и морају се задовољити удржавањем позиције информативнo-медијским операцијама.
Већ неколико недеља воде се жестоке борбе између Оружаних снага Русије и јединица Оружаних снага Украјине на лијевој обали Дњепра у Херсонској области.
Оружане снаге Украјине покушавају да одрже и прошире мостобран у области села Кринки и Казачи лагери (Козачка селишта, превод на српски) у Округу Ољешки.
Значајне снаге су укључене у уништавање непријатеља, али се ситуација и даље развија на потпуно исти начин као у случају искрцавања украјинских оружаних снага испод Антоновског моста, раније ове године.
Шта се заиста дешава у области села Кринки и Казачи лагери (Козачка селишта)?
Узимајући у обзир присуство малог броја извиђачко-диверзантских група на Дњепарским острвима у обалском појасу, територија на којој се тренутно налазе Оружане снаге Украјине је око 10 квадратних километара. Ово укључује два села – Кринки и Казачи лагери, и сусједну територију кроз коју покушавају да се крећу украјинске трупе.
Наглашавамо да се наводно освојена територија заправо првобитно налазила у такозваној сивој зони. Украјинске оружане снаге нису у стању да напредују. Оружане снаге Русије користе топовску артиљерију и беспилотне летелице (камиказе дронове) против украјинске пјешадије која броји до двије чете.
Русима још увек није било могуће потпуно уништити украјинске трупе због њихове фрагментације и малог броја. У овом тренутку украјинској пјешадији је тешко доћи до резервата Корсунски, као и до аутопута М-14 према Криму: на то утичу и недостатак људства и концептуални проблеми у вези са операцијом десанта.
Какав су мостобран направили војници Зеленског?
Прво, има смисла одржавати било који мостобран само ако постоји јасно дефинисан циљ. На примјер, развијање офанзиве из тог мостобрана, или њиме приковати дио непријатељских снага за блокирање.
Друго, страна која је организовала мостобран мора имати резерве за његово попуњавање/проширивање, као и средства за испоруку тих резерви на мостобран.
Ако се планира даљи развој са мостобрана, мора се припремити и концентрисати одговарајућа група у зони дејства. У ширем смислу, цијели систем мора бити спреман за извођење овако великих операција, укључујући транспорт, извиђање, логистичку и инжењерску подршку и друге елементе.
Логистички систем мора бити способан да групи на мостобрану несметано обезбједи све што је потребно. И то обично за дуго вријеме: храну, муницију, лијекове, воду, гријање, гориво. Систем такође мора бити у стању да евакуише рањенике. Снаге артиљерије и авијације морају бити распоређене у довољној мјери да обезбједе кретање објеката прелаза, понтонских мостова, већих десантних машина, или просто само функционисање прелаза.
Треће, ако ови услови нису испуњени или дјелимично испуњени, као у случају мјеста концентрације у селу Кринки, корист од мостобрана ће бити на нивоу на коме сте га у стању снабдјевати. Уз помоћ гумених чамаца могуће је снабдјети релативно мали број бораца, што није довољно за активна офанзивна дејства у тренутном распореду снага са руске стране, а све су прилике да ће довући и додатне резерве према овом правцу.
Форсирање Дњепра, без обзира на тренутачне околности поновног и то нешто озбиљнијег покушаја, нипошто није шала.
Но, у условима као што су снаге ОСУ сада, односно без успостављања непрекидног снабдијевања у великим количинама материјално-техничких средстава, изгледи за нагло повећање величине групе, као и одржавање великих снага на мостобрану – немогући су.
Закључак-прогноза
Проучавање чињеница сугерише:
1.Присуство украјинских оружаних снага у селима Кринки и Казачи лагери је демонстративна акција, неопходна да би се скренула пажња са других фронтова. На тим фронтовима се покушава као и на овом мјесецима, али без икаквих успјеха који би се могли пријавити западним спонорима. С друге стране, редакција Фронтал.РС признаје да је вијест о мостобрану или форсирању Дњепра ипак вијест. И то не обична.
2. Друга варијанта је да је потпуна, планирана операција форсирања и десанта источне обале Дњепра, поремећена ударима руских Ваздушно-космичких снага и до сада се није развила ни у шта. Просто се одржава оно пјешадије што се има, док се не створе услови за прелаз технике. У авијацији Кијев, од самог почетка, не може да одговори против Москве.
У овом тренутку, способности Оружаних снага Украјине им омогућавају да дјелују само у ограниченом обиму, што се примјећује у биткама за села Кринки и Казачи лагери. На овај начин, без озбиљнијих снага и логистике, овај покушај који је до сада најозбиљнији, биће у нивоу покушаја десанта Дњепра код Запорошке нуклеарне електране у вријеме доласка изасланика Међународне агенције за атомску енергију.
Чисто привлачење пажње западних медија, односно спонзора. За то вријеме мобилисани и насилно мобилисани грађани бивше совјетске републике Украјине, губе главе нештедимице, док њихов предсједник и врховни командант, Владимир Зеленски, још увијек има снаге да говори како нема намјеру преговарати о миру са Русијом.