У граду без избора адаптација Аристофановог Мира

Вечерас на Меморијалној сцени 2532 са почетком у 19,30 сати ансамбл Мостарског театра младих игра 26. репризу представе „Мир“ рађено по тексту античког комедиографа Аристофана.

петак, јануар 11, 2019 / 10:21

Представу је режирао Сеад Ђулић, а у њој играју: Али Камер Аксоy, Едина Делалић, Харис Хабибија, Алем Незири, Сабахудин Балавац, Фарис Количић и Миа Мусић.(Мухамед Бехрам)

еМТееМ – ова представа “МИР” читајући Аристофана као савременика, у Аристофановој Атени препознаје Мостар, и сатири излаже овдашње јунаке наших живота, али и њихове политике и домете тих политика.

Мир је комедија коју је написао и поставио знаменити комедиограф Аристофан. Освојила је другу награду на Дионизијском фестивалу, гдје је била постављена само неколико дана прије ратификације Никијиног мира (421. пне.), којим је након десет година привремено окончан пелопонески рат. Комад је познат по весељу којим се очекује мир, односно слављењу повратка идиличном животу на селу.

Међутим, у њему се такођер публика упозорава и горко подсјећа на изгубљене прилике, а крај није сретан за све судионике. Као и готово свим Аристофановим комадима, хумор је апсурдан а сатира оштра, при чему није поштеђен ни Клеон, популистички вођа ратне странке у Атени, премда је погинуо у бици код Амфипоља неколико мјесеци раније.

Аристофан, (448. пр. Кр. – 385. пр. Кр.) био је старогрчки писац комедија.

Аристофан у својим комедијама тематизира тадашњу свакодневицу и осуђује политику.

Написао је око 40 драма, а 11 их је сачувано. Аристофан је у својим дјелима био непосредан и оштар критичар сувремених догађаја и познатих особа. Радња је његових комедија често апсурдна, невјеројатна, смијешна, али у исто вријеме прожета реалношћу. Његове ликове, лакрдијаше и карикатуре, покрећу прави осјећаји похлепе и амбиције. Сатиризирао је и иронизирао, излагао је подсмијеху друштво – несавјесност расуђивања, демагогије у демокрацији, празно доказивање и софизму, незнање, лакоумност, непостојаност, издају, шовинизам и све оно што ће на крају Атену довести до пропасти.

Осуђивао је ратовање (са Спартом), био је против самога рата, а и његових поборника који су се ратовањем користили како би повећали властиту моћ на штету народа: сматрао је да се права демокрација може развити само у миру.

Доћи на ову еМТееМ – ову представу значи дати глас за слободу говора.

Много је ово више од представе. Аристофан је супер, а ни ми нисмо лоши.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *