Традиционална трговина с Хрватском односи 45 милиона КМ из БиХ

Спољнотрговинска комора (СТК) БиХ упозорила је да уколико власти у БиХ попусте под европским притисцима и пристану на "традиционалну трговину с Хрватском", држава ће само по основу царине и ПДВ-а приходовати мање за око 45 милиона КМ годишње.

Уласком Хрватске у ЕУ престао је да важи повлаштени царински третман између БиХ и Хрватске. Када би протоколом уз Привремени споразум (ПС/СПП) принцип „традиционалне трговине“, који су БиХ и Хрватска имале прије њеног уласка у ЕУ, важио и за остале чланице ЕУ, производи које је БиХ заштитила царинама и који нису обухваћени ПС/СПП-ом, са тржишта ЕУ би могли бити увожени у БиХ с нултом царинском стопом.

У документу „Анализа ефеката враћања БиХ на ‘традиционални начин трговине’“, који је урадила СТК, наводи се да је из Хрватске евидентан пад увоза у 2014. години у односу на 2012. годину. Међутим, у истом том периоду су примјетно већа потраживања државе усљед обрачуна царине.

„Поред претпоставке да ће БиХ губити око 45 милиона КМ годишње пореских прихода у трговини с Хрватском, постоји још низ додатних проблема уколико се вратимо на традиционални начин трговања“, упозоравају из СТК.

Један од њих је гушење домаће производње усљед повећаног увоза, а ту су још смањење запослености и повећање спољнотрговинског дефицита.

То је потврдио и Игор Гавран, економски аналитичар, који сматра да би испуњавање уцјењивачког захтјева ЕУ за потпуно отварање тржишта за бесцарински увоз из ЕУ (који ЕУ елегантно и неисправно назива „адаптацијом ССП-а“, мада је адаптација нешто сасвим друго) резултирало енормним губицима бх. привреде, прекомјерним увозом из ЕУ, падом буџетских прихода и не би имало ниједан позитиван ефекат.

Савез удружења пољопривредних производача РС такође је апеловао на Министарство спољне трговине и економских односа БиХ да не дозволи примјену такозваних принципа традиционалне трговине.

Из Савеза су упозорили на притиске ЕУ и Хрватске у вези с принципима традиционалне трговине с Хрватском, што би, како наводе, широм отворило врата за увоз за све чланице ЕУ и уништило домаће пољопривреднике и прерађиваче.

У Савезу подсјећају да су од бесцаринског увоза заштићени млијеко и млијечни производи, конзумна јаја, месо и месне прерађевине, одређене врсте воћа и поврћа, као и њихове прерађевине, цигарете, те одређене врсте алкохолних пића.

„Дакле, управо окосница наше примарне и прерађивачке производње. Како је Хрватска у међувремену ушла у ЕУ, примјену бесцаринских квота које је раније имала та земља, а које би сад вриједиле за цијелу ЕУ, до сада смо успјешно одбијали због огромних губитака који би услиједили“, наведено је у саопштењу.

У Савезу сматрају да то не би били само губици, него потпуна пропаст домаћих пољопривредника, а нарочито мљекарског сектора који би био први на удару и дефинитивно неповратно уништен.

„Не заборавимо и штету коју би претрпјели наши повртари и воћари због увоза. Да напоменемо, ријеч је о вриједности извезеног воћа и поврћа од око пет милиона КМ. Сматрамо да би далеко боље било из буџета субвенционирати овај износ, што би било и далеко економски исплативије у односу на директну штету увозом без царине у износу од око 200 милиона КМ“, сматрају у Савезу удружења пољопривредних производача РС.