Тања Бошковић о политичарима

Тања Бошковић, једна од највећих српских глумица, говори о политичарима у телевизијском јутарњем програму, а један наш вриједни читалац је разговор прекуцао и послао редакцији.

Водитељка – А јел гласате?

Тања Бошковић – А не, не срце, какви, па ја их презирем. Презирем! Гледам како се упињу. Знате за шта се они боре? Не боре се они ни за моју земљу, ни за мој језик, ни за мој народ. Не!

Водитељка – Стварно то мислите?

Тања Бошковић – Не, не мислим. Ја сам у ово сигурна. Они се боре за своје алаве задњице. Само за личну корист и презирем их.

Водитељ – Добро, али немогуће да не постоји бар један у коме сте препознали да није такав човек?

Тања Бошковић – Не, не постоји ни један, на свету сине. На свету, значи, не само у овој земљи. На целом свету. Сви се боре само за личне и то мале, одвратне, онако, за презир сваке врсте, интересе: да преваре другога, да отму. То су сецикесе и ужас, најгора врста људи. Гледам их сад и не могу да верујем, ти плитки мозгови, то су све лоши ђаци. То су неписмени типови! Дајте сад да прође један од политичара тест из историје Србије, тест за пети основне.

Водитељка – Шта, мислите да не би прошли?

Тања Бошковић – Не би прош’о гарантујем. Гарантујем, кеца би добио. Кеца сине.

Водитељка – А добро кад дођу на премијеру?

Тања Бошковић – А видела сам и то. Не срце, то сам видела. Сад и то баш да кажем – душо, била сам на премијери која је била колективни партијски излазак у позориште, тек сам се онда згрозила. Они никад нису били у ‘позориште’ е сад пред изборе су пристали да уђу у позориште. Па да вам кажем, згадио ми се живот. Очајна сам била. Појма немају. Гледам их само како причају – овај има шеснаест хиљада месечно, евра сине, плату, у земљи Србији. И долази да гледа глумце?! Да вам кажем овако, тескобу сам осетила, такву страшну да то не можете да замислите. То је ужас.

Водитељ – Ал то се не односи на Мадленијанум и на Грету Гарбо?

Тања Бошковић – Е тамо не позивају никога, сем публике – на Мадленијануму на премијери није било никога сем просте публике, наших рођака, пријатеља и тако даље. Тамо нема ових који добијају бесплатне карте. У Мадленијануму карту морате да купите. Политичари не купују карте за позориште.

Водитељка – Како не купују? Зар не купују?

Тања Бошковић – Не мацо, никад у животу. Ми њима организујемо рођендане у позоришту. Па ја сам шокирана.

Водитељка – Како мислите ви им организујете рођендане?

Тања Бошковић – Позориште. Забаве им организују. Па ви не знате уопште шта се дешава људи моји. Па то је лелек. Овако није било никад. Знате они кад су били пре, пошто сам ја живела и за време покојног друга Тита – није тако било. Кад дође покојни друг Тито у Пулу на фестивал не буде толико свите колико сад. Само их гледам. И шокирана сам.

Водитељ – Добро, да пређемо на Грету Гарбо и да завршавамо овај разговор…

Тања Бошковић – Што мислиш да ме не по’апсе после, ма баш ме брига…

Водитељка – Да вам кажем, нисте рекли никога именом и презименом…

Тања Бошковић – А јел ти и то треба?

Водитељка – Не…

Водитељ – Само их је убухватила све.

Тања Бошковић – На глобалном нивоу!

Aко вам се више свиђа другачија форма, погледајте и послушајте.