Постоје два озбиљна политичка питања, а да се за њих нарогушено занимају и међународни мешетари. Једно је неприступање НАТО, а друго је неприступање тзв. "заједничким институцијама". Оба питања дугорочно одређују положај српског народа, али потоње доспијева прије. И то по молби предсједника Србије, Александра Вучића.
Имате ли јасну представу зашто ће овакви плакати са поруком анонимне или именоване мајке или супруге или дјетета овце; изостати у вријеме Курбан Бајрама?
Иако смо навикли на често осиромашен и у најмању руку упитан садржај који се пласира у Музеју савремене умјетности РС, ни у сновима нисмо могли да замислимо како ће државна институција која се бави културом, а коју финансирамо из властитих џепова, промовисати сарадњу са онима који желе да иста та Република Српска – нестане.
Године 1234. папа Гргур 9. поставља католичког њемачког бискупа, извјесног Јохана од Вилдесхаузена на чело цркве у Босни. Намјесто дотадашњег, домаћег, оптуженог за јерес. Врло брзо, након крсташких ратова које је по наређењу Ватикана водила Угарска у Босни, Нијемац моли папу да га разријеши дужности. Занимљиво за паралелу са Шмитом из данашњице, јесте и што му је одговорено да давање отказа не долази у обзир.
Берлински државни балет привремено је отказао балетску представу "Крцко орашчић", Петра Илича Чајковског, због наводно политички некоректних дијелова.
На велико разочарање пожмирепина и говноваља, који истовремено у себи обједињују покличе "Живјела Југославија" и "Независно Косово", Војска Републике Српске као организовани радни народ који је устао против идеошлошких и генетских насљедника Независне Државе Хрватске и њеног усташког покрета, никада током Отаџбинског рата није имала обиљежје са двоглавим орлом и огњилима.
Лијепо је што је пријављено да се у новинама са редакцијом у Републици Српској финансирају текстови који глорификују НАТО од новца пореских обвезника Сједињених Ентиетета Америке.
Није изненађујуће као одлучност Русије и саучествовање Кине у давању остава Кристијану Шмиту, али посјета Виктора Орбана указује како није баш свугдје у Европи основна политичка водиља затрти српско име западно од Дрине. Долазак Габријела Ескобара, такође, доказује да се Бању Луку уважава чим иста покаже да постоји. Но, то је ништа у односу на вијест да пишем за Фактор.
Исти дан, одиграла су се два паралелна догађаја – један је добио широку медијску пажњу, други је готово заобиђен. Тридесет година међу српским неолибералима актуелан је дискурс да се материјална, практична питања имају ставити изнад духовних, идејних тема.
Ово јутро почињемо још једним виспреним сецирањем каквоће нашег друштва. Еуроблиц, односно у овом случају електронска иначица Српска.инфо, непогрешиво је ту да нагласи за кога ради.