Дани(ј)ел Симић: Кочић као мали колац
У животу и прикљученијима стигао сам као гимназијалац шегртовати код вајара Слободана Драгаша. У његовом атељеу на врху Банског двора, видјех статуу Давида Штрпца још док је била у глини. Помагах да се раскомада, кад је изливен гипсани калуп. Писао сам већ о Петру Кочићу и тековинама његове мисли. Сада не пишем јер мислим да могу боље на исту тему. Пред најновији Кочићев збор, ћутим накупљени порив да пишем. Као умјетник. Али, не иде. Власт се промијенила. Мени је исто. Свеједно ме и даље не зову на тај догађај.