Питање на које није стављена тачка
Тридесетседма позоришна сезона бањалучког Студентског позоришта завршила је 12. децембра 2013. године премијерним играњем представе "Дванаест звјездица".
Тридесетседма позоришна сезона бањалучког Студентског позоришта завршила је 12. децембра 2013. године премијерним играњем представе "Дванаест звјездица".
Никад нисам куповала телефоне за марку. Знала сам да ту нису чиста посла. Што би пјесник рекао "Не волим поклоне којима не знам цијену". Годинама сам се храбро држала да не поклекнем. Куповала сам нови телефон онда када би стари почињао да се квари. У продавници, за готовину. И тако дуже од деценије.
Постоје људи који никада неће ући у историју, ни у легенду, људи о којима се не прича много. Они живе поред нас као савјест и као опомена, као огледало које нам каже да нисмо савршени, да смо премали, превелики, нелијепи…
Рођењем на Балкану свако женско биће постаје роб. Сваки роб има свог робовласника. Прво су то родитељи, а онда долази муж. Он вјенчањем постаје легитимни власник женског бића.
Мали људи, а велики нарциси. То није карактеризација лика, то је дијагноза. Што је мањи човјек, а већи нарцис – то је већи проблем. И лични и друштвени.
Прије извјесног времена у нашем граду је боравио један млад човјек. Европљанин. Рођен и одрастао у Њемачкој од оца Италијана и мајке Српкиње.
Све јадне, несрећне земље које мало тога имају да се тиме поносе, истичу младост као врхунску вриједност. Што млађе – то боље.
Наши најбољи студенти немају посла. Наши најбољи ђаци нису нам потребни. Они на конкурсима никада немају довољно бодова да би ушли у круг одабраних. Понеки од њих одлазе. У иностранство. То је и добро и лоше. Лоше је јер смо ми школовали и нашу најбољу дјецу и ону мање добру. За њихово образовање овај несрећни […]
Љиљана Чекић, колумниста овдашњи, свакако је жена. Љиљана је, поред тога, мало и бијесна. А бијесна жена кад дохвати тридесет ћириличних – то изгледа овако…
У другом наставку серијала "Лајање на звијезде" дипломирани инжењер електротехнике и магистар драмских наука Љиљана Чекић држи посмртни говор знању, које је спуштено у иловачу, јер смо ми такви какви смо.