Дознаке које хрватски држављани широм свијета шаљу формалним и неформалним каналима породици и пријатељима у земљи остале су стабилне прошле године, а у првој половини 2021. су и порасле, показују подаци Хрватске народне банке (ХНБ).
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као смијешну измишљотину изјаве хрватског предсједника Зорана Милановића и хрватског министра спољних послова Гордана Грлића Радмана да Србија негира постојање хрватског језика у уџбеницима за осми разред.
Аутопут до Бање Луке постоји већ годинама, али Хрватска је још 2019. године направила гранични прелаз у Свилају, а у јуну 2020. године, тамошњи мост преко Саве је прошао технички преглед.
Замјеник министра иностраних послова у Савјету министара Јосип Бркић изјавио је у Бечу да БиХ и даље опредијељена да проблем са Хрватском у вези са одлагањем нуклеарног отпада на локацији Черкезовац рјешава дијалогом и у духу добросусједских односа.
У Новом Граду данас ће бити обиљежено 26 година од одбране западнокрајишких општина од хрватске агресије.
Удружење Срба из Хрватске са сједиштем у Београду позвало је све Србе који живе ван Хрватске да се попишу на предстојећем попису у тој земљи, те их упутило на интернет страницу "Е-Србин".
Са хрватског тржишта повлачи се напитак "Јана витамин наранџа хепи" компаније "Јамница" због могућег садржаја етилен-оксида, саопштено је данас из Министарства пољопривреде Хрватске.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да спот Српског народног вијећа /СНВ/, у којем се Срби у Хрватској позивају да се на попису становништва у тој земљи изјасне као такозвани "е-Срби", односно путем интернета, представља један од бројних доказа да је тешко и опасно бити Србин у Хрватској, посебно у хрватским градовима.
Свирепо убиство 13 заробљених припадника ЈНА на Коранском мосту документовао је у својој књизи "Логориште и Корански мост, да се не заборави", пуковник Боро Ерцеговац којег је на писање покренула пресуда хрватског суда од четири године затвора кољачу Михаилу Храстову.
Ово што се дешава на Цетињу показује како, на правди Бога, ситуација може прећи у унапријед припремљено и најављено зло. Заноктица се загноји "на здраво", прст позелени и отекне као краставац. Ко није хтио љекару, на крају му га морају одсјећи.