Сви одоше у Њемачку, а највише Грци и Шпанци

Криза у Грчкој и слична судбина која пријети Шпанији разлог су због кога је у посљедње вријеме из тих земаља појачан одлив мозгова у правцу Њемачке.

Број страних досељеника у Њемачку у првој половини прошле године износио је 381.000, што је за 21 одсто више него у истом периоду 2010. Далеко највише досељеника стигло је из Грчке (пораст од 84 одсто) и Шпаније (пораст од 49 одсто). Натпросјечно велики број нових становника Њемачке дошао је и из земаља које су Европској унији приступиле 2004. односно 2007.

Само у првом полугодишту 2011. године у Њемачку је дошло 68.000 досељеника више него у истом периоду претходне године. Њемачка, према званичним подацима, тренутно има мање од 2,5 милиона незапослених, што је најнижи број у посљедњих 20 година, јавља радио"Дојче веле".

"За инжењере, Њемачка је земља у којој свако може да нађе посао. Овдје имамо аутомобилску индустрију. Овдје, уопште, има много, много индустрије. Ту инжењери могу да се запосле", рекао је инжењер машиноградње Константин Клерисиос, који у Грчкој послије студија није могао да нађе посао.

Смјештај у Њемачкој и курс њемачког језика њега и колегу са којим је дошао коштају 1.000 евра мјесечно, а посао ће моћи да добију тек када буду течно говорили њемачки.

Прилив великог броја ЕУ-досељеника у Њемачку представља демонстрацију основних принципа Уније: укидања трговинских баријера и промовисања економске интеграције тиме што је грађанима дозвољено да сами бирају гдје ће да живе и раде. Лоша страна тог принципа огледа се у томе што неке земље нагло остају без својих најталентованијих и најпаметнијих глава. На примјер, прошле године је Ирску из економских разлога напуштало око 1.000 грађана недјељно.

У Шпанији влада највећи број незапослених у посљедњих 15 година, а ситуација је посебно критична за млађе од 25 година. Податак да је у Шпанији тренутно рекордно велики број курсева њемачког језика – говори за себе.