Све је стало, расту само производња, извоз и запосленост

Главна индустријска снага РС су произвођачи из металског, дрвног и сектора коже, обуће и текстила, који су прошле године повећали обим производње, запосленост и извоз.

Ова три прерађивачка сектора повећала су лани физички обим производње за 2,7 одсто. Осим тога остварили су већи раст извоза него увоза, чиме је стопа покривености увоза извозом повећана за 2,3 одсто у поређењу са 2014. годином на 66,25 одсто. Раст производње пратило је и отварање нових радних мјеста, па је број запослених у поменута три сектора порастао 4,6 одсто на годишњем нивоу.

У осам сектора металске индустрије лани је било запослено 11.697 радника или 2,1 одсто више него у 2014. години. Извоз је повећан 13,75 одсто, а увоз смањен за 25,19 одсто, чиме је покривеност увоза извозом повећана за 23,5 одсто у односу на исти период 2014. године на 68,64 процента. Раст учинка је забиљежен у областима производње електричне опреме, базних метала, готових металних производа осим машина и опреме, те моторних возила, приколица и полуприколица. С друге стране пад је евидентиран у производњи рачунара, електронских и оптичких производа, осталих саобраћајних средстава, машина и опреме и у области поправки и инсталације машина и опреме.

Добри резултати дрвопрерађивачког сектора настављени су и лани, па су послодавци повећали број радника за 3,91 одсто на годишњем нивоу. Покривеност увоза извозом у овој области износила је 346,6 одсто и повећана је за 6,9 одсто у односу 2014. годину. У области производње намјештаја, која је једна од привредних грана у највећој експанзији, лани је остварен раст производње од 2,9 одсто, док је у сектору производње дрвета и производа од дрвета и плуте смањен учинак за 2,6 одсто.

Индустрија коже, обуће и текстила имала је мјешовит учинак, па је прошлу годину завршила са 11.067 радника или 7,5 одсто више него у 2014. години. Раст учинка забиљежен је у производњи одјеће и коже за 2,9 одсто, а производа од коже за 3,2 одсто. Пад производње од 9,2 одсто регистрован је у производњи текстила. Покривеност увоза извозом у овом сектору је износила 115,5 одсто и смањена је за 3,63 одсто у односу на 2014. годину.

Директор фабрике обуће "Бема" из Бањалуке Маринко Умичевић каже да је обућарска индустрија у прошлој години достигла врхунац и да се наставак добрих резултата може очекивати само уз реформе.

– Тражимо да произвођачи буду ослобођени плаћања акциза на репроматеријале које увозе из иностранства, јер немамо развијену индустрију производње сировине. Под хитно треба ријешити проблем курса марке која је прецијењена, проблем боловања и високих каматних стопа на кредите привреди – каже Умичевић и додаје да произвођачи из овог сектора не могу још дуго живјети од лон послова, а нису способни за покретање властитог бренда.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић каже да добри резултати могу бити настављени и наредних година, уколико у металском и дрвном сектору буду спроведене реформе које су подстакле експанзију кожарско-текстилног сектора.

– Плаћање пореза и доприноса по посебним тарифама у сектору коже, обуће и текстила довело је до раста улагања у опрему и броја запослених. Вјерујем да уз сличне фискалне олакшице дрвопрерада и металопрерада могу дати значајан допринос расту запослености и побољшању спољнотрговинског биланса РС – каже Рачић.

Подстицајне мјере

Горан Рачић каже да Привредна комора РС покушава на све начине да подигне на ноге металску индустрију, јер се без ње не може говорити о озбиљној привреди.

– Посјете сајмовима би требало да поспјеше раст производње металског сектора – казао је Рачић и додао да ће доношење новог закона о дрвопреради још боље уредити једну од наших најуспјешнијих привредних грана.