Старом Србијом и њеним успоменама

Српско културно коло ,,Деспот Стефан Лазаревић“ Београд и Бања Лука, као једну од многих активности поводом обиљежавања стоте годишњице I балканског рата и ослобођења Старе Србије, организовало је екскурзију у Македонију. Посјетили смо Кратово, Лесново, Прилеп, Трескавец, Битољ, Кајмакчалан, Охрид, Св. Јован Бигорски, Скопље, Марков манастир. Па да почнемо редом, како смо и обилазили мјеста. […]

недеља, 27 маја, 2012 / 11:03

Српско културно коло ,,Деспот Стефан Лазаревић“ Београд и Бања Лука, као једну од многих активности поводом обиљежавања стоте годишњице I балканског рата и ослобођења Старе Србије, организовало је екскурзију у Македонију.

Посјетили смо Кратово, Лесново, Прилеп, Трескавец, Битољ, Кајмакчалан, Охрид, Св. Јован Бигорски, Скопље, Марков манастир.

Па да почнемо редом, како смо и обилазили мјеста. Прво смо посјетили Кратово, које је запуштени и заборављени град у кратеру угашеног вулкана, у којем је још од античких времена радио чувени рудник злата. Кратово је у оквир српске средњовјековне државе ушло за владавине великога жупана Стефана Немање, да би доласком Саса у њему процвјетало рударство, а град постао мјесто преплитања различитих култура и главни извор прихода за изградњу најзнаменитијих Милутинових и Душанових задужбина у српском дијелу Повардарја. Сам град изгледа као да је вријеме стало, са очуваним старим занатским радњама и кућама из 19. вијека.

Након Кратова, одлазимо и до властелинског манастира Светог Архангела Михаила у Леснову, задужбине Јована Оливера. За овај манастир је значајно рећи да су у њему чувене фреске од којих издвајамо ктиторску композицију деспота Јована Оливера са моделом цркве, фреске Стефана Немање и Светог Саве као и најчувенија и најпознатија фреска цара Душана и његове жене ( најпознатији портрет цара Душана ). Изузетна фреска је и, нама веома занимљива и чудна, она на којој не представљен обичан народ како игра коло, а можемо видјети и музичке инструменте. На основу ове фреске се заснива добар дио балканске историје музике код обичног народа. Уочљиво је и да се коло, како се тада играло, није пуно промијенило временом.

Послије тога смо отишли у Прилеп. Невјероватно лијеп град, али на нашу несрећу, због густог и напорног распореда нисмо могли дуго да се задржавамо. Одмах смо се упутили пјешке пут манастира Трескавец посвећеног Успењу Пресвете Богородице, задужбина византијских царева Андроника II и Михаила IX Палеолога, као и краља Стефана Уроша II Милутина и цара Стефана Душана. Видјели смо и рушевине града Мрњавчевића. Због непрестаних невремена и громова који погађају овај врх планине, манастир је често горио у пламену.

Читав тај крај је, у ствари, настао на угашеном вулкану, тако да је за љубитеље природе и планинарења овај дан био празник.

Ноћење у Битољу и није било садржајно, али је зато сутрашњи дан био итекако занимљив. Слиједио је излет на Кајмакчалан. Пошто смо прешли грчку границу, запутили смо се у планинарски подухват пењања на највиши врх планине Ниџе 2521 м надморске висине. На планинском масиву Ниџе се током септембра 1916. године одиграла чувена Битка за Кајмакчалан, у којој је своје животе изгубило преко 4000 српских јунака. Посјета спомен-капели Св. Илије, костурници српских јунака и остацима болнице др Арчибалда Рајса. У капели су прислужене свијеће, одржана молитва, као и мала пригодна церемонија пропраћена рецитацијама, уписивањем у спомен књигу и колективно фотографисање. Сама капела је у поприлично очуваном стању, с тим што је на плочи са натписом палим херојима избрисано име краља Александра које су избрисале нове власти 1945. и што је на самој капели пропао крст, због висине и честих временских неприлика. Крст је већ годинама био у лошем стању због честих удара грома, али на жалост, крст уопште нисмо затекли. Зато је у плану акција да се пише властима у Српској и Србији да се донирају средства како би се тај крст поново поставио, или ако то пропадне, да се скупљају добровољни прилози за то, као и за пар ситнијих оправки ( ланац на звонику, дотјеривање ограде ).

Сљедећег дана, у Охриду, посјетили смо манастир Светог Наума, данас претоврен у музеј. Ту смо видјели и фреску Јована Владимира, кнеза Дукље, коме је Самуило одсјекао главу, на којој је он и представљен како држи своју главу у руци. У самом Охриду од многобројних цркава и манастира издвајамо двије цркве које су биле болничке цркве – болница у Охриду које је основао цар Душан, једна је била мушка а друга женска болница, као и цркву Св. Климента у којој су сачуване изванредне фреске.

Потом још један висински подухват-манастир светог Јована Бигорског. Једно од највриједнијих манастирских умјетничких блага је дрвени иконостас којег су изградили домаћи мајстори од 1830. до 1835. године техником која је са њима отишла у гроб, због чега је овај иконостас још вриједнији. Велики број фрески српских средњовјековних владара украшава овај манастир, као и звоно које је краљ Петар поклонио манастиру 1925.године.

На самом одласку посјетили смо Марков манастир, који је један од најљепше очуваних средњовијековних споменика, задужбина Мрњавчевића, гдје смо видјели фреску Марка Краљевића, као и остатке фреске краља Вукашина и цара Константина, и читаве властеле Мрњавчевића.

Након овога се враћамо за Београд, гдје нас већ чекају нове активности. Наиме, како се Доња Градина не би спомињала само једном годишње, СКК ,,Деспот Стефан Лазаревић“ је на Правном факултету у Београду организовало предавање и пројекцију филмова Симе Брдара, управник овог спомен-подручја, под називом ,,Сунце и жице“, како је и назив једног од пројектованих филмова. На овом предавању је договорено да рад на незабораву овог стратишта не престаје, и да ће се активности удружења у будућности много више усмјеравати у том правцу.

Надамо се да ћемо, захваљујући Фронталу, и у будућности бити у могућности да вас обавјештавамо о свим дјелатностима удружења.



0 КОМЕНТАРА

  1. Још једном да се јавно захвалим Фронталу на подршци коју нам пружа, и да изразим велико задовољство што ће та сарадња да се настави и у будућности.

    Што се тиче СКК ,,Деспот Стефан Лазаревић“ Бањалука, у току је акција, у сарадњи са Правним факултетом, добровољног давања крви студената овог факултета. Акцију је покренуло наше удружење, а пријаве студената ПФБЛ-а ће се вршити у току идуће седмице. Због још недовољне омасовљености удружења, акција је ( прва од многих овог типа ) ограничена само на ПФБЛ, односно на позивање студената овог факултета да се прикључе акцији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *