Шта је све Радио телевизији Србије било важније од Дана Републике (Српске)

НА Дан Републике Српске, 9. јануара, Јавни сервис Србије није директно преносио свечаност у Бањој Луци, коју је званично подржала Република Србија, а у програму учествовали изасланик председника Србије, председница и чланови српске владе, начелник Генералштаба Војске Србије и, наравно, Његова светост патријарх српски господин Иринеј, дакле српска држава у пуном државном и конфесионалном капацитету, како и доличи.

недеља, 12 јануара, 2020 / 13:22

Пише Божидар Зечевић

Овај вишеструко симболички чин био је испуњен подсећањима на драматичну ноћ уочи Светог Стефана 1992. године, када је рођена нова српска држава, о чему је говорио учесник овог догађаја, актуелни члан Председништва БиХ Милорад Додик, подсећајући на мученички пут целог једног поколења до остварења свог сна о слободи, миру и достојанству. Глумац Милош Биковић изговорио је сјајну беседу, која је преко ноћи постала медијски хит. Могло се још много видети и научити у директном преносу ових догађаја који су од РТРС преузеле неслужбене електронске агенције.

Али Јавни сервис Србије имао је и овом приликом своје приоритете: на његовом програму била је Марина Абрамовић и њен разговор с чистачицом. Као што је раније био случај да се директни пренос свечаности поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве прекида и маргинализује да би се дала реч неком Сорошевом чаушу, који се шепурио у „Упитнику“.

А главни ТВ Дневник Јавног сервиса увече 9. јануара је уредно известио о прослави у Бањој Луци, не пропустивши да подвуче (исто као и Н1) да је Уставни суд БиХ (три странца и два Бошњака) ономад забранио овај празник српског народа. Одмах затим на екрану РТС појавио се – веровали или не! – Шефик Џаферовић, који је гледаоцима Јавног сервиса Србије објаснио: „Прослава 9. јануара је кривично дело! То је датум од када почињу геноцид и масовна страдања у БиХ. Сви се морају суочити с овим чињеницама. Позивам институције да раде свој посао.“ Све је то последица исте уређивачке политике садашње врхушке РТС-а, која директно гура прст у око српским државним и националним интересима, због којих постоји и чије новце немилице троши.

Још један сјајан пример: вече уочи Светог Стефана, 8. јануара, ударни Дневник РТС бираним речима извештавао је са спокојног, празног трга у Подгорици, као да нисмо знали шта се у исто време дешавало широм Црне Горе. Утисак да је сада све у најбољем реду и да је Милов закон, напокон, нормално ступио на снагу. Дописница Јавног сервиса је одмах затим дала реч посланику ДПС, неком Секулићу, који је похвалио овај чин и одмах се упитао шта коме може да смета чињеница што ће закон омогућити да храмове СПЦ равноправно користе и друге верске заједнице? Па шта је ту чудно ако знамо да су „верске објекте“ градили сви држављани Црне Горе (рецимо, катедрални храм Светог Саве на Михољској превлаци, који су грађани Монтенегра подигли пре осам векова, кад није било ни њих ни катастра у Тивту, ни Тивта, ни Монтенегра нити државе Црне Горе?).

Шта хоће да нам саопшти Јавни сервис Србије гурајући нам под нос (или директно „у око“) оваква „јавна мишљења“? Да ли грађани Србије плаћају свој Јавни сервис да би им на њему дрско солили памет зенички „главосијек“ и Милова пендрек-демократија? Слобода мишљења? Објективност? У босанском лонцу или у земљи која хапси пола свог парламента да би у глуво доба извикала један отимачки закон?

Једном речју, у часовима пресудним за опстанак српског народа Јавни сервис Србије, извештајима из Подгорице и Бање Луке, служи свима само не грађанима Србије. Док недаровито глуми објективност, а притом испод жита ради шта може у корист српске штете, његове претплатнике широм Србије са лица места директно, непристрасно и бесплатно извештава професионална електронска агенција Спутњик. Готово све из Црне Горе и Републике Српске видели смо посредством агилног Спутњика, на интернету. Како год била тачна, врхунски обучена и ажурна, ова руска агенција чини оно што не чини или не жели да чини званична српска телевизија. Може ли се замерити Спутњику што се ставља у службу „нашег права да знамо све“?



2 КОМЕНТАРА

  1. Само наивни могу помислити да оваква уређивачка политика РТС није у дослуху са Вучићем.Тај РТС хлади Србе од националног осећања. Поводом отпора Срба у Црној Гори он се огласио тек када је народ масовно устао. Он ради исто оно што и Тадић – у име регионалног мира Срби ће учинити све могуће уступке ,па и дати територију. Он и РТС не дају да народ чује како је питање писма решено Уставом : „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо..“ По питању ћирилице њега следи дуго владајући Додик, па је она зато изгнана из јавног живота Српске. Међутим,Додика следе у Српској и власт и опозиција.Говоре да су против унитаризације коју заговара Сарајево,а српску националну ћирилицу су већ заменили унитарном латиницом. У Републици Српској учитељи уче из уџбеника да су равноправне ћирилица и латиница.То је колосална лаж јер ћирилице има само у траговима.Лажна равноправност је била у несрпској држави у српскохрватском језику,али сада је српска држава и српски језик. Рецензент тог уџбеника је проф.др Радмило Маројевић ,који учи српску младост у Бања Луци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *