Смрт мајке и сина: Има ли кривице Центра за социјални рад?
Онемоћала мајка и њен син са посебним потребама, недавно преминули у Бањој Луци, били су познати Центру. Центар, чини се, није пратио њихово стање, а повреда права из социјалног осигурања кривично је дјело.
Пише: Стефан Мачкић
Барем десет дана – поред живих комшија – мртви су лежали тешко обољела и онемоћала жена и њезин син са посебним потребама. Десило се то у бањолучком насељу Росуље ове, 2023. године, а вијест о смрти Славице И. и Жељка Б. објављена је прошле седмице.
Обратили смо се бањолучком Центру за социјални рад. Од њих смо сазнали да је Жељко "био корисник новчаних давања из области социјалне заштите код овог Центра, те да нисмо имали сазнања да је мајка именованог тешко нарушеног здравственог стања и у потреби за евентуалним збрињавањем.” Апеловали су и "да се [грађани] у случају потребе за подршком њима, њиховим комшијама или сродницима у сваком тренутку могу обратити овом Центру, путем званичних телефона, дописа или било којим путем.”
Мондо је објавио и изјаву из те установе да је "[п]риликом регулисања права из области социјалне заштите, обављена […] теренска посјета породици, а исти се нису обраћали овом Центру за помоћ и подршку од 2017. године, нити посредно, нити непосредно.”
Центар није прецизирао које је тачно право из социјалне заштите Жељко остваривао и по ком основу. Ма о ком праву да је ријеч, Центар је и те 2017. године, или када год да му је признао то право, морао такође и да изради индивидуални план подршке, који би Центру омогућио да прати његово стање и остваривање зацртаних циљева.
Законом о социјалној заштити је, наиме, прописано да је "Центар […] дужан да током поступка за остваривање права из система социјалне заштите изради индивидуални план мјера и активности у третману и утврди сврху која се њиме жели постићи” (члан 75. став (2) Закона). Центар је такође према члану 76. Закона био дужан барем једном годишње испитивати услове за остваривање права признатог Жељку. Та је установа, дакле, била дужна активно пратити стање свог корисника.
Центар, међутим, није разјаснио да ли је лицу са очито трајним потешкоћама, и посебним потребама, признао тек једнократно право на новчану помоћ, или је био признао неко друго право, које је потом из неког непознатог разлога укинуо. Није разјаснио ни да ли је, или због чега није, активно пратио Жељково стање, али и стање његове породице, како је био дужан.
Повреда права из социјалног осигурања је кривично дјело (члан 212. Кривичног законика). Несавјестан рад у служби такође, поготово ако доведе до теже повреде права другог (члан 322. Кривичног законика). Обратили смо се стога и надлежном тужилаштву, са питањем да ли се у истрази разматра и овај угао.
"Окружно јавно тужилаштво Бања Лука предузима мјере и радње ради утврђивања чињенице смрти Славице [И.] и Жељка [Б.]. Дежурни тужилац […] наложио је да се изврши обдукција беживотних тијела”, одговорили су кратко. Додају и да "[п]олицијски службеници […] предузимају мјере и радње које је наложио дежурни тужилац а након што прикупе потребну документацију овом Тужилаштву биће достављен извјештај. Више информација у овом моменту не можемо саопштити.”
Нису ни они, дакле, много разјаснили.