Смијењен директор рудника Гацко, Бојо Вуковић
У понедељак, пар сати прије него што ће Предсједник Републике Српске Милорад Додик свечано отворити пут преко превоја Чемерно код Гацка, нова управа Рудника и термоелектране Гацко предвођена генералним директором Рајком Паповићем почела је чистку кадрова СНСД-а у РиТЕ Гацко.
Пише Радован Паповић
Одлуком управе са мјеста директора радне јединице Рудник смијењен је Бојо Вуковић и на његово мјесто именован Милован Мишо Николић, дугогодишњи радник предузећа који је обављао низ одговорних функција у РиТЕ Гацко.
Бојо Вуковић је дужност директора Рудника обављао од 2006 године односно од када је СНСД преузео управљање овим предузећем. Дипломирани је инжењер рударства и геологије да би током мандата магистрирао а тренутно припрема и докторску дисертацију. Његов мандат биће упамћен по великој катастрофи када је почетком марта ове године дио површинског копа поље Б рудника потопљен, након што су се ријеке Мушница и Грачаница излиле из корита, односно када се активирало клизиште и отворило расцјеп до корита ријеке. Приликом ове поплаве причињена је вишемилионска штета јер су потопљене велике количине угља и угрожен рад предузећа, а рударски коп и даље је потопљен.
Коначан потоп у Гацку
Због немара и не предузимања потребних мјера како би се спријечило клизиште и поплава, МУП РС је Тужилаштву поднио и кривичну пријаву против Боја Вуковића због несавјесног рада у служби. О лошем пословању Рудника, људском фактору приликом поплаве и многобројним проблемима који су се нагомилали у вријеме мандата Вуковића, први је опширно писао и јавност извјештавао Фронтал. Наше наводе о томе да је руководство рудника допринијело поплави у руднику потврдио је и МУП РС у свом извјештају против Вуковића.
Бојо Вуковић је високи функционер СНСД-а, својевремено је био и предсједник општинског одбора странке у Гацку а већ други мандат је одборник СНСД-а у Скупштини општине Гацко.
На позицији директора рудника, Вуковића је замијенио Милован Николић који је кадар Савеза за демократску српску, странке која је већим дијелом преузела управљање Рудником и термоелектраном Гацко након што је потпредсједник СзДС-а Рајко Паповић именован за генералног директора.
Поднесена кривична пријава против директора рудника Гацко
Лоше стање у руднику и опасност да због недостатка угља и лоше откривке дође до застоја у раду термоелектране, потврдио је и нови директор Рудника Николић. Он је у изјави за СРНА-у потврдио да је стање у руднику јако лоше и да је био пред затварањем те додао да је већ именовао тим стручњака који ће утврдити тренутно стање и помоћи му у даљем раду.
Од кадрова СНСД-а који су више од седам година самоувјерено господарили Рудником и термоелектраном Гацко, тренутно су у својим фотељама остала само двојица и то Зоран Марковић на позицији извршног директора за техничка питања и Ранко Вишњевац на позицији шефа службе физичко-техничке заштите, који је уједно и предсједник СНСД-а у Гацку. Уколико и њих двојица буду смијењена, СНСД ће остати без икакве моћи и функција на подручју Гацка што би за ову странку могло представљати озбиљан ударац, обзиром да од локалних избора никако не функционише општински одбор који је распуштен а чланство се свакодневно осипа прелазећи у СДС који управља локалном власти и СзДС који је преузео управљање РиТЕ Гацко.
hahahah
Ovaj novi direktor je Kalinićev kandidat za člana Predsjedništva? Dodoovi igrači. Sad će opet pokušat glumit neku političku partiju u cilju otimanja glasova od opozicije.
Po struci je Papović samBogznašta ali koliko znam nema nikakve veze sa strujom ili ugljem.
Ne mari… samo da RITE ne kolabira.
Sve sama prepiska tudjih autorskih radova bez potpisa istih,AUTORSKA PRAVA (NI)su zaštićena,ili on jos pokušava da razvija svoje moždane vijuge objavljivajući tuđi istraživački rad ?!
Sramota !!!
Ovako s vremena na vrijeme vjecne k’o kiša oko Kragujevca,on,novinar u pokusaju… Sada svi oni skolovani novinari su zavijeni u crno,u nevjerici..na kakve je niske grane spalo novinarstvo i kojekvog kolege,neotkrivenog talenta ?!
Razotriven toliko puta,razotriveni njegovi huškaški txt-ovi,bezidejnosti toliko da se stidi svoje rudne grude, tamo kako sebe predstavlja „neki student iz Trebinja“ na studijama u Sarajevu….
Bilo bi korisno da objavi koji članak o poslovanju Preduzeća za preradu plastičnih materija u Gackom, evo koliko već prodje vremena od pirove pobjede u „Nasem malom biznisu“ a od njihove „pobjedničke ideje“ ni traga ni glasa ?!
Uveliko su predmet sprdnje po Hercegovini i tamo Gackom,recikliranje plastične ambalaže je unosan pos’o i oni već ubiru plodove svog (NE)rada, inače će biti „proglašeni“ za najperspektivniju mladu firmu koncem godine…. :P:P:P
Jad,čemer i bijeda ?!
Lutaš od nemila do nedraga, koji će ti moj to u životu?!
Ako imaš namjeru da privučeš paznju čitalaca,napisi nesto autorsko…
…ako ti to pak slabije ide od ruku ljepo na tv i uradiš neku REKLAMU za PASTU ZA ZUBE B-)B-)B-)
Utorak | 26.01.2010
Mladi Radovan Papović iz Gacka nedavno je na portalu BLIN objavio tekst u kojem nije štedio aktuelnu vlast predvođenu premijerom Miloradom Dodikom (VIDI TEKST!). U ovom tinejdžeru skupilo se svo nezadovoljstvo istočne Hercegovine prouzrokovano lažnim obećanjima o prosperitetu i ulaganjima u ovaj dio RS-a. U intervjuu za BLIN magazin, koji DEPO prenosi u cjelosti, odgovara zbog čega je još kivan na vlast, da li je teško kritikovati poziciju i plaši li se reakcija. Kaže da su mladi sami krivi za sve što im se dešava, ali ipak ne pripada generaciji koja želi da napusti ove prostore i sreću potraži negdje daleko!
Razgovarao: Siniša VUJANOVIĆ
Iz kolumne koju si objavio kod nas sasvim je jasno da si veoma nezadovoljan životom u Gacku i odnosom vlasti prema tvom mjestu. Šta je, osim lažnih obećanja o boljem životu, prouzrokovalo toliko nezadovoljstvo?
Moje, ali i opšte nezadovoljstvo u istočnoj Hercegovini prouzrokovalo je cjelokupno ponašanje vladajuće garniture i njihov odnos prema našoj regiji. Kako očekuje da mu narod u Hercegovini vjeruje kad je u cijelu Hercegovinu za četiri godine uložio oko milion maraka, a samo svom sinu dao je kredit od tri miliona maraka. Ljudi u Hercegovini nezadovoljni su zbog neispunjenih obećanja, sve očiglednijeg kriminala premijera i načina na koji vode ovu državu. Ko normalan u ovako teškom vremenu pravi zgradu Vlade RS od 200 miliona KM, a imamo 200.000 nezaposlenih? Mene ljuti kako Milorad Dodik vrijeđa našu inteligenciju i misli da smo mi glup i naivan narod pa da ne vidimo šta je uradio za četiri godine. Prodao je Telekom i dobio 1,5 milijardu KM od čega smo mogli da pokrenemo cijelu državu, a umjesto toga on je dijelio kredite svojim sinovima, kumovima i prijateljima. Kada Dodik ode ostaviće nam praznu kasu, 200.000 nezaposlenih, propalu privredu i dugove koje ćemo vraćati narednih 50 godina.
BIOGRAFIJA:
Radovan Papović, rođen je 7 septembra 1991. godine u Trebinju, a od rođenja živi u Gacku. Osnovnu školu završio je u rodnom Gacku, a sada je maturant Opšte gimnazije. Urednik je lokalnog omladinskog časopisa „Buđenje“, koji je ponovo pokrenuo nakon 20 godina pauze. Osnivač je i urednik omladinske emisije „Neki Novi Klinci“ koju već treću sezonu emituje lokalni „Radio Gacko“. Autor je teksta „Omladinske politike opštine Gacko“ i član Savjeta mladih Skupštine opštine Gacko, član Upravljačkog komiteta za mlade i član radne grupe za izradu Lokalnog Ekološkog Akcionog Plana (LEAP). Četiri godine je aktivan debatant i govornik u debatnom programu BiH gdje je ostvario nekoliko značajnih uspjeha na regionalnom, državnom i međunarodnom nivou. U prvoj polovini 2009. godine na Državnom debatnom takmičenju BiH proglašen je najboljim govornikom BiH. Kao najbolji bh. debatant predstavljao je BiH na Svjetskom debetanom takmičenju gdje je osvojio zadovoljavajuće 16 mjesto. Govori tečno engleski jezik, a služi se ruskim i španskim jezikom. Slobodnog vremena nema baš previše zbog školskih obaveza i mnogoborjnih vannastavnih aktivnosti. Najradije ga koristi za druženje sa prijateljima i šetnju jer tad je potpuno opušten i ne razmišlja o problemima koji nas pogađaju. Dosta vremena provodi i na internetu, a najviše se opušta uz dobru rok muziku i stare filmove jugoslovenske kinematografije.
Da li je teško biti kritičar aktuelne vlasti u malom mjestu poput Gacka, nailaziš li na osude i da li se uopšte plašiš reakcija?
Kritikovati vlast nije nimalo zahvalan posao jer to uvijek izazove lavinu reakcija, i onih pozitivnih i onih negativnih, ali ja se nikada nisam plašio reakcija jer nisam osoba koja samo kritikuje ili napada aktuelnu vladajuću garnituru. Nisam član nijedne političke partije, još nisam imao priliku da iskoristim svoje biračko pravo pa se za mene ne može reći da pripadam opoziciji i da zato kritikujem aktuelnu vlast. Naprotiv, ja sam realista koji ne kritikuje, već situaciju predstavlja onakvom kakva ona jeste. Nisam u svom tekstu rekao ništa što nije istina već sam samo citirao premijera Dodika i napisao šta je od toga urađeno ili nije. Kritikovao sam premijera jer nas je slagao za sve što nam je obećao i u svom tekstu nisam iznio nijednu neistinu već samo činjenice. Kada premijer Dodik ispuni svoja obećanja, kada napravi termoelektranu u Gacku i aerodrom u Trebinju i realizuje druga obećanja biću prvi koji ću ga hvaliti i podržavati. Ali, dok je njemu bitnije što Adil Osmanović ne slavi Dan RS nego što imamo 200.000 nezaposlenih on neće imati moju podršku i konstantno ću ga kritikovati. Moj tekst dobio je mnogo pozitivnih reakcija sa svih strana jer su ljudi kroz taj tekst spoznali suštinu svih naših problema. Gacko je mali grad sa svega desetak hiljada stanovnika i ljudi su oduševljeni, pa čak i oni koji pripadaju vladajućoj stranci, da neko u medijima konačno govori o životnim problemima našeg naroda.
Dobar dio mladih u BiH (RS) su prilično letargični i bez posebnog interesovanja prate sve što se dešava. Ko je kriv što su mladi pasivni i šta najviše zamjeraš mladima tvojih godina?
Mladi u RS su razočarani i uvrijeđeni zbog odnosa vladajuće garniture prema njima. Imam prijatelje čiji roditelji rade za 200-300 maraka i nastoje svom djetetu da obezbijede normalne uslove života a onda naveče u „Dnevniku“ saznaju da je Milorad Dodik svom tek punoljetnom sinu Igoru dao kredit od tri miliona maraka, kupio novog mercedesa od 250 hiljada maraka i platio studije u Milanu. Mladi u ovoj državi su svjesni da je obrazovanje katastrofalno, da posla nema i da su nade u bolji život potpuno iščezle. Svakodnevno od svojih vršnjaka slušam snove o brzim autima i milionima koje će zaraditi u kladionici ili kazinu. Glavni krivac za pasivnost mladih je vladajuća garnitura koja je svojim postupcima učinila sve da oni budu potpuno razočarani i obeshrabreni. Ali, i mi sami smo djelimično krivci jer se ponašamo kao idioti pa dopuštamo da nas politička elita laže i zloupotrebljava, a sjete nas se samo u vrijeme predizborne kampanje. Krivi smo jer sjedimo, gledamo kako nas lažu i pljačkaju i ćutimo, a umjesto toga treba da pričamo, galamimo o tome šta nam rade. Evo, jedan sam od rijetkih koji je otvoreno progovorio o iznevjernim obećanjima aktuelne vlasti, a na prste jedne ruke se mogu prebrojati ljudi koji su spremni kao ja da otvoreno govore. Nema nade za mlade dok svaki dan ne budemo imali desetine i stotine mladih ljudi koji će govoriti o problemima običnog čovjeka, koji će kritikovati i koji će natjerati vlast da nam se posveti. Niko nam ništa neće pokloniti, za bolje sutra ćemo se sami morati izboriti.
Postoje podaci da većina mladih želi da napusti ove prostore i sreću potraži na drugom mjestu, a to su potvrdila i neka istraživanja. Pripadaš li toj kategoriji i šta misliš o tome?
Apsolutno ste u pravu da mladi žele da odu u potrazi za boljim životom i napretkom, ali ja ne pripadam toj, već kategoriji mladih koji žele da ostanu u svojoj zemlji, da se obrazuju, da ovdje rade i bore se za bolje sutra u svojoj državi. Najlakše je zatvoriti vrata i otići, ali nemojte očekivati da vas tamo gdje odete čeka bolji život. Jasno je da su mladi nezadovoljni postojećom situacijom i to je normalno jer vlast ne brine o njima na odgovarajući način, ali ne smijemo se zavaravati da nas preko granice čeka blagostanje. Mladi čovjek koji ode iz RS u inostranstvo, a nas se sjeti samo pred izbore je ništa drugo nego izdajnik. Pozivam sve mlade da odu u inostranstvo na školovanje, a potom se vrate u RS i svoje znanje stečeno u inostranstvu „investiraju“ u ovu državu da i zajedničkim snagama gradimo bolje i prosperitetnije drušvo.
Nedavno, u tekstu koju je objavio BLIN magazin, nisi štedio aktuelnog premijera RS Milorada Dodika. Posebno si istakao probleme tog dijela RS i lažna obećanja iz predizborne kampanje. Kako se u Gacku danas živi i da li su ljudi razočarani što je mnogo toga obećano, a skoro ništa ispunjeno?
Gacko je grad sa svega desetak hiljada stanovnika i nalazi se u istočnom dijelu RS koji je Vlada zapostavila. Ali, za razliku od Bileće i Rudog koji polako odumiru Gacko je imalo sreću da ima termoelektranu koja zapošljava 1.700 ljudi iz cijele Istočne Hercegovine i koja hrani cijeli grad. Ne može se reći da Gačani žive loše, ali ni dobro, živi se u nekom prosjeku, ali ako uzmemo u obzir koliki potencijal ima ova opština očigledno je da smo mi mogli biti hercegovački Laktaši – imamo sve što je neophodno samo još nemamo premijera. Što se tiče ispunjenih obećanja 2006. godine Gačani i cijela Hercegovina su povjerovali Miloradu Dodiku i njegovim obećanjima, a četiri godine poslije pokazalo se da nas je sve slagao. Hercegovci su časni, pošteni i ponosni ljudi koji neće dozvoliti da ih neko laže i vara. Na vrijeme su Hercegovci shvatili da su prevareni i opljačkani i da se ne može ništa vjerovati vladajućoj garnituri pa su im uzvratili na lokalnim izborima. Nezadovoljstvo naroda je veliko i do oktobra će rasti, a ako Milorad Dodik i poslije oktobra ostane na vlast mi u Hercegovini nemamo se čemu nadati i sigurno nas čeka tužna sudbina. Ipak, nadam se da će se hercegovačko nezadovoljstvo proširiti na cijelu republiku i da će ljudi shvatiti da svi koji kradu i pljačkaju svoj narod ne zaslužuju da ostanu na vlasti. Ljudima koji kradu svoj narod nije mjesto u Vladi već u zatvoru i sigurno će u zatvor otići svaka vlast koja nas bude lagala i pljačkala, jer mi to nećemo dozvoliti.
DOBRO DOŠAO RADOVANE!: Srbin iz Trebinja na studiju u Sarajevu
Petak | 04.06.2010.
Svаki dаn ljudi me sreću nа ulici i pitаju: „Štа ćeš studirаti?“ – „Prаvo“, – „Gdje; „U Sаrаjevu“; „Mа, štа ćeš dole, idi u Beogrаd“… Štа to Srbimа toliko smetа u Sаrаjevu? Kolumnista BLIN magazina nudi nekoliko britkih i duhovitih odgovora
Piše: Radovan PAPOVIĆ
Eto, zаvršilo se i to srednjoškolsko obrаzovаnje i došlo vrijeme dа se ozbiljnije posvetim upisu nа fаkultet. Svаki dаn ljudi me sreću nа ulici i pitаju: „Štа ćeš studirаti?“ – „Prаvo“, – „Gdje; „U Sаrаjevu“; „Mа, štа ćeš dole, idi u Beogrаd“… Sreću i moje jаrаne i isto pitаju, аli kаd im oni odgovore:”U Beogrаdu, Novom Sаdu, Bаnjoj Luci”, ne dobiju kritiku poput mene.
Štа to toliko nаmа Srbimа smetа u Sаrаjevu?
Moždа trg Alije Izetbegovićа, moždа zeleni trotoаri, moždа zeleni nаtpisi ulicа, moždа džаmije i vehаbije, а moždа ništа od nаvedenog. Nedаvno prošetаh Sаrаjevom, prođoh i tаj trg Alije Izetbegovićа, gаzih i zelene trotoаre, vidjeh i zelene nаtpise, prođoh pored džаmije, vidjeh vehаbije, pojedoh ćevаpe nа Bаščаršiji i, zаmislite, ništа mi se nije desilo.
Zаpitаćete se: kаko je to moguće? Kаko je moguće dа je jedаn Srbin, koji se pri tome još zove Rаdovаn, otišаo u Sаrаjevo i ništа mu se nije dogodilo? E, vidite moguće je.
Kаko? Pа, tаko što ono moje Sаrаjevo koje je rаdo posjećujem i ono Sаrаjevo o kojem vi govorite, а u kojem vjerovаtno nikаd niste ni bili i znаte gdje se nаlаzi sаmo nа geogrаfskoj kаrti, nisu isto Sаrаjevo. Moje Sаrаjevo – jа sаm doživio, vаše Sаrаjevo – vаmа je ispričаlа političkа elitа. Moje Sаrаjevo je grаd ćevаpа i burekа, grаd sevdаhа, olimpijski grаd, grаd Želje i Sаrаjevа, grаd divnih ljudi i još ljepših ženа, moje Sаrаjevo je nаjljepši grаd nа svijetu. Vаše Sаrаjevo je Teherаn, grаd džаmijа i vehаbijа, grаd zelenih trotoаrа i zelenih nаtpisа, grаd sа Alijinim trgom, grаd u kojem je više Arаpа i Kinezа nego Srbа, vаše je Sаrаjevo izmišljenа pričа.
Ovаkvo gledište nа Sаrаjevo kod mlаđih generаcijа, poput moje, i ne čudi jer su to generаcije nаhrаnjene nа Glаsu Srpske i Srpskoj Rаdio Televiziji, generаcije koje u Sаrаjevo nisu odlаzile, generаcije koje su svojim grаdom smаtrаle sаmo onаj koji u sebi imа predznаk “srpski”. Ali, iznenаđuju me stаrije generаcije, one koje su još 89-e nа čаršiji pili kаhvu, jeli ćevаpe, slušаli sevdаh i uživаli, ne sluteći kаkva ih sudbа čekа. Štа se to toliko promijenilo u toj čаršiji i u tom Sаrаjevu. Stаri Sаrаjlijа ne može popiti kаfu nа Čаršiji. Nekoć je mogаo, ali mu je kаndа neki psihijаtаr rekаo dа nije dobro piti KAHVU. Lošа je zа srce i visok pritisаk. Zаto stаri Sаrаjlijа dаnаs kаfu pije u Lukаvici. Pošteno. I to je slobodа izborа, zаr ne?
Nisu dvа Sаrаjevа, sаmo su dvа pogledа nа jedno isto, nаše i vаše Sаrаjevo. A vi sаmi izаberite štа ćete urаditi: otići u Sаrаjevo, pа sаmi vidjeti štа je Sаrаjevo vаmа ili poslušаti psihijаtrа koji vаm kаže „nemoj piti kаhvu nа Čаršiji, loše je zа srce, ide u Lukаvicu, pа tаmo pij kаfu“?!
Imаte slobodu izborа, birаjte i sаznаjte štа je vаmа Sаrаjevo?!x-(x-(x-(