Скадар на Бојани Недељка Чубриловића

То је интересна организација, вјешто упакована у "амбалажу српских националних интереса", које помиње с времена на вријеме, никада не инсистирајући на било којем од тих "интереса", нити учествујући у њиховој "одбрани". ДНС зато веома инсистира на функцијама, а странка држи изузетно значајне позиције у власти.

Борићемо се против нашег режима

Својеврстан феномен је чињенице да за све то вријеме рад ДНС-а и њихових функционера готово да уопште није критикован од опозиције. Парадокс је да су функционери ДНС-а, током кампање за локалне изборе 2012. године, на трибинама узвикивали како ће се "борити против режима"! Истог оног којем припадају…

Два су разлога зашто ДНС није на удару опозиције: први је што се пажња опозиционих станака сконцентрисала на Милорада Додика и СНСД, а други је што у опозицији увијек рачунају на превртљивост ДНС-а и могућност да напусти Додика. Иако се то никако не дешава.

Све ово условило је да је ДНС једина странка из власти која, према истраживањима јавног мнења, биљежи константан пораст, док, рецимо, СНСД и СП РС биљеже стални пад рејтинга.

Апсурд је већи тим више, јер је ДНС директно одговоран за пропаст неколико великих јавних предузећа, којима, из министарске фотеље, руководи њихов кадар Недељко Чубриловић.

Жељезнице РС, Поште РС, Путеви и Аутопутеви РС налазе се у тешким финансијским проблемима, али све то пролази готово без икакве реакције из опозиције.

Недељко Чубриловић, министар саобраћаја и веза у Влади РС, у протеклим годинама дао је огромну количину разлога за најоштрију критику, али их нико није употријебио.

Чубриловић већ годинама дезинформише јавност о капиталним пројектима, који никако да се заврше и који све више дјелују као изградња Скадра на Бојани.

То се прије свега односи на аутопут Бањалука-Градишка, који је завршио у ријеци Сави, јер никако да се заврше договори са Републиком Хрватском око изградње моста на тој ријеци, који би овдашњи аутопут повезао са оним у сусједној држави.

Потпуно је непознато да ли је Хрватска уопште са своје стране завршила откуп земљишта, направила регулациони план и пројекат о изградњи и цијени аутопута од ријеке Саве па до Окучана. Непознато је и да ли је у Хрватској предвиђена на том дијелу изградња брзе цете или аутопута или, можда, макадама? Ништа се не зна, а Чубриловић свако мало у јавност износи "детаље" планова, који никако да се реализују. И које је немогуће реализовато на релацији ентитет-сусједна држава.

Аутопут Бањалука-Градишка пуштен је у саобраћај 30. новембра 2011. године и у њега је уложено 320 милиона КМ. Од тога је само прва дионица, од 5,7 километара, коштала 133,8 милиона КМ, што је чини најскупљом на свијету.

Проблем је што је и даље гранични прелаз у Градишци "уско грло", па сви они који на том мјесту улазе у БиХ/РС треба да се возе седам километара уским уличицама овог градића, како би се докопали аутопута.

Иградња праонице новца

Чубриловић је 13. новембра 2011. године изјавио да је у току "формирање радне групе која ће се бавити избором извођача градње моста на Сави", што је била неистина, јер од тада до данас ништа се није промијенило. Ни извођача ни моста ни на видику.

Крајње неозбиљан приступ власти, који добија гротескну димензију након изградње Маховљанске петље, која је проглашена "најљепшим објектом".

У петљу је уложено цца 30 милиона КМ, а готово трећина ове цијене отишла је на санацију клизишта које се појавило током радова. Нико се није запитао због чега се нису извршила истраживања подлоге на том мјесту, већ је дозвољено да буде "скупља пита него тепсија". И то вишеструко.

Посебна прича је процјена Чубриловића и његових "служби" о промету на аутопуту и заради од њега. Првобитно је наглашено да ће аутопутем Бањалука-Градишка дневно пролазити 20.000 возила, да би у новембру 2011. године, Чубриловић ту процјену свео на 12 хиљада возила.

Још половином прошле године требало је да буду изграђене наплатне рампе и да се вожња по цести снова наплаћује 2 КМ по возилу. То значи да би се у буџет РС, за годину дана, слило 8.760.000 КМ, када би тим путем пролазило процијењених 12.000 возила.

Међутим, није се слило ништа, јер рампе нису изграђене.
Уз то, потпуно је нетачно да ће цестом пролазити 12.000 возила, јер сада, када је бесплатно, једва да прође до три хиљаде аутомобила дневно. Када крену са радом наплатне рампе, та бројка ће се драстични смањити, јер ће возачи користити стару цесту.

Све ово неће уопште сметати Чубриловићу да и даље тврди како је аутопут од виталног значаја, иако је то била једна велика праоница новца.

Гдје су милиони од ЦПМ

Аутопут Бањалука – Добој требало је да гради словеначка фирма ЦПМ. Тај уговор је пропао, јер је ЦПМ отишла у стечај, а пропало је и 15 милиона марака овдашњих пара.

Чубриловић је крајем 2011. године изјавио да је РС затражила путем словеначког суда "наплату од 7,6 милиона евра од словеначке фирме".

"Предали смо захтјев Привредном суду у Словенији, пред којим се води стечајни поступак. Проблем је што ЦПМ нема довољно имовине у стечајној маси за намирење свих потражилаца, али је олакшавајућа околност, према информаxцијама из Суда, што је потраживање РС приоритет за наплату", слагао је Чубриловић, не трепнувши.

Од тада до данас нико из власти није поменуо ни словеначки привредни суд ни ЦПМ ни 7,6 милиона евра пропалих потраживања.