Сједињене Државе од Русије купиле 2,2 пута више уранијума него 2022.
Западне земље, а посебно САД, зависе су од руског уранијума, објавила је америчка новинска агенција Блумберг.
-Руска корпорација Росатом је и после 18 мјесеци након почетка специјалне операције и даље највећи свјетски произвођач уранијума. Још снабдијева безмало четвртину од 92 америчка нуклеарна реактора и десетине других атомских електрана у Европи и Азији- навела је.
Блумберг је указао да западне владе избјегавају да уведу санкције Росатому јер би то нанијело већу штету њиховим економијама него руској.
-Плаћамо цијену превеликог ослањања на Москву у домену нуклеарног горива. И не само ми, цијели свијет – рекао је Пранај Веди, савјетник за нуклеарна питања у Савјету Бијеле куће за националну безбједност.
Ситуација се додатно закомпликовала после војног удара у Нигеру, на чијој територији се налази око пет одсто свјетских резерви уранијума.
Блумберг цитира бившег замјеника америчког секретара за енергетику Дена Понемана: -Западне земље ће бити пред непријатним избором – или да наставе сарадњу са Русијом или да угасе реакторе. Западу ће, у најбољем случају, бити потребно око пет година да превазиђе зависност од Росатома.
САД су у првој половини 2023-ће од Русије купиле 416 тона уранијума, што је 2,2 пута више него у истом периоду прошле године.
То је највећа количина од 2005. године, а Вашингтон је за њу платио 696,5 милиона долара.
Цијена уранијума је током прошле седмице на њујоршкој робној берзи достигла 58,2 долара по фунти (отприлике 450 грама), што је највише у посљедњих 16 мјесеци.
Вриједност уранијума овог љета биљежи велике осцилације, па је 27. јуна почела да пада са 56 долара по фунти на 42,5 долара, колико је забиљежено 14. августа, а након тога је опет порасла на 58,2 долара по фунти.
Као главни разлог за раст цијена овог метала је према оцјени америчких медија стални ризик приликом снабдијевања усљед заоштрене политичке ситуације у свијету.