Синиша Давидовић: Приче испод ораја

И ево мене у пензији. Инвалидској, наравно…

Ал’ оно баш поштено, преко властите кичме и пратећих јој пршљенова заслуженој, на шта сам веома поносан, баш као министар или премијерка на резултате свог рада.

И тако сад са Браном Јанковићем и Драгом Савићем творим Орашачку скупштину, која је у сталном засједању под орахом „Деда Луке“ у поспаном и вазда пасивном ми Борику.

Гдје разрађујем тактике шта, како и гдје сада у овим новим импулсима.

Тачније речено, како да дјелујем у још једном, судбоносном изборном периоду у којем, овога пута као пеМзионер, као активна имам још једино бирачка права…

Но, тако размишљајући спознам да се тек сада предамном отварају неслућене и до сада непознате могућности патриотско-колективног дјеловања…

Да сада могу, све са рукама на гујици, мирно и достојанствено зијати испред Боске, вребати и себи призивати неку од тв екипа.

Са основним циљем да у круцијалном моменту мога им наметања, пред објективом и микрофоном славодобитно ускликнем: Не знам ти ја то ништа, ја сам пемзионер!…

Да сада могу без икаквих зазора похађати предизборне трибине и тамо прекидати све оне Маркове конаке констатацијом: „ Јебеш ти тај програм, сви га имају, него, имаш ли ти шта за нас пемзионере, па макар пинкало ил’ упаљач…?“

Да на скупове Вукана и присутних им Дражена носим граматику, како не бих заборавио она легендарна питања ко или шта су они, од кога или чега су добили пара, коме или чему их мисле дати, кога и шта мисле запослити, с ким или с чим рачунају и коначно, о коме или о чему то они размишљају ако не искључиво о мени…

Сада као пемзионер имам и апсолутно право да се угуравам за астале са печењем, па макар и ‘на кант’ за истима сједио и натенане бодујући масноћу печења, ‘ладноћу пива, мијешање салате и естрадне умјетнице…

А што се тиче ‘рјешења’ на којима упорно инсистирају невладинићи и слични им, такође без ик’ије рјешења и муда аналитичари, ја би’ прихватио оно које би омогућило да нам се свима уграде бураг,капура и остали елементи преживања и преживљавања до сљедећих избора.

Јер се већ деценијама код нас показује да , ма како рђава власт била, та чињеница није сама по себи довољна за њено уклањање.

И да било какве промјене треба добро образложити и потковати додатним аргументима, пројектима, студијама изводљивости, апликацијама, имплементацијама,едукацијама и осталим зајебанцијама неопходним да се власт демократски промијени, а онда,брате, на положаје доведу добро ушушкани, потковани и уковани аналитичари.

Зато, тешко ли се Вукану и његовима, јер ко су, бре, они да свима соле памет умјесто печења и рачуна…

Што би онај Бора Обична Чорба рекао: на истоку старе приче, на западу ништа ново

Ајд’ добро…Можда је све ово више зајебанција него озбиљна опсервација, али немојте да заборавите да сам ја ипак пемзионер и да ништа не знам…

Ал’опет ми је дилема између рјешења и печења и овога пута све мања.

Поготово ако и ја добијем пемзију на вријеме.